Заповест команданта 4 корпуса за напад
Командант 4 корпуса (генерал Тршћански) претпостављао је да се под Шапцем налазе 2 српске дивизије: Дринска I позива код с. Јевремовца и Шумадиска дивизија I позива источно од села. Он се одлучио да свој корпус који је 17 августа увече био прикупљен на просторији с. Грабовци (31 дивизија) – с. Витојевци (32 дивизија) пребаци у току ноћи 17/18 августа преко моста код Шапца, па да 18 августа рано, најпре фронталним нападом, помогнут фланкирајућом артиљериском ватром са Турског Гробља, задобије потребан простор за развој трупа на линији с. Јевремовац с. Причиновић – с. Јеленча – Мишар. У духу те одлуке издао је, око 20 часова, 17 августа, заповест према којој:
31 дивзија креће у 20 часова од с. Грабоваца прелази Саву преко моста и групише се за напад на јужној ивици Шапца, са обе стране пута ка с. Причиновићу;
32 дивизија прелази Саву преко моста после 31 дивизије, од 2 часа 18 августа, и груиише се на југоисточној ивици вароши, између 31 дивизије и Саве, фронтом ка Мишару;
29 дивизија (9 корпуса) групише се западно од 31 дивизије, с обе стране пута за Јевремовац.
Корпусна резерва: 38 и 44 пешадиски пук на Камичку, позади десног крила 29 дивизије.
Почетак напада 18 августа у 5 часова
Први циљ напада с. Јевремовац – с. Причиновић – Јеленча – Мишар.
Коњица, западно од 29 дивизије, извиђа и хвата везу са левим крилом V армије (у правцу с. Липолиста).
Литгендорфова дивизија (пола 7 дивизије са маршевским и ландштурмским јединицама, укупно 11 батаљона и 50 оруђа) поседа ивицу утврђеног Шапца.
Одбрана Шумадиске дивизије I позива
Шумадиска дивизија је осванула 18 августа на положају Мишар – Потес – с. Јевремовац у оваквом распореду:
11 пешадиски пук са 2 пољске и 1 хаубичком батеријом на отсеку Мишар – Јеленча до р. Думаче;
10 пешадиски пук на Потесу, са 3 пољске и 1 хаубичком батеријом;
19 пешадиски пук са 1 пољском батеријом западно од Потеса до Јевремовца (закључно);
12 пешадиски пук и 1 батерија у дивизиској резерви позади 10 пешадиског пука; батерија код с. Д. Врањске.
Напад на центру (на фронту 10 пешадиског пука). После 6 часова 31 дивизија својим првим борбеним редом кренула је у напад на Потес, са тежиштем према дссном крилу 10 пешадиског пука, и око 9.15 часова пукови првог борбеног реда достигли су свој први циљ напада – косу код с. Причиновића, где је, по наређењу корпусне команде, дат одмор.
Тим успехом 31 дивизије, центар распореда Шумадиске дивизије I позива био је угнут код с. Причиновића, те због тога ни крила дивизиског распореда нису могла остати на дотадашњим местима. Зато је командант дивизије наредио, у 7 часова, прикупљање трупа ка линији Лескића Механа – Шанчеви – Г. Врањска – Варна, на десној обали р. Думаче, и то:
11 пешадиски пук (десно крило) код Лескића Механе; 19 пешадиски пук (лево крило) код с. Варне; 12 пешадиски пук (дивизиска резерва) да одмах поседне Шанчеве (позади с. Д. Врањске) и да заштити повлачење 10 пешадиског пука.
У току овог повлачења добијен је телефонски извештај II српске армије да се из с. В. Бошњака упућује у састав Шумадиске дивизије I позива коњички пук Тимочке дивизије I позива.
После повлачења је извршено поседање положаја на десној обали Думаче у оваквом распореду:
десни отсек (11 пешадиски пук, 2 пољске и 1 хаубичка батерија) од р. Добраве до Мрмољац Потока, у висини Лескића Механе;
центар (12 пешадиски пук, 2 пољске и 1 хаубичка батерија) од Мрмољац Потока до с. Г. Врањске;
леви отсек (19 пешадиски пук са своја 2 батаљона и 2 батаљона 10 пука и 1 пољска батерија); од с. Г. Врањске до к 162 на десној обали р. Думаче код с. Варне;
дивизиска резерва (10 пешадиски пук са своја 2 батаљона и 2 батаљона 19 пешадиског пука) на Орловцу;
Тимочки дивизиски коњички пук код с. Кујавице.
Продужење напада 4 корпуса
Сазнавши да су Срби напустили положаје који доминирају Шапцем, командант 4 корпуса наредио је, у 11 часова, продужење наступања на југ, ка новом српском положају, за који се није знало где се налази по том наређењу наступају:
29 дивизија на простор с. Добрић – с. Варна;
31 дивизија ка с. Слатини – с. Бунарине Мале;
32 дивизија штити источни бок корпуса код Мишара – Јеленче, а са одредом од 2 батаљона са 2 хаубичке батерије код к 164 јужно од с. Церовца, да спречи надирање српских трупа преко тог простора;
корпусна резерва (4 батаљона) групише се на раскрсници 2 км североисточно од с. Богосавца.
Према том наређењу, 29 и 31 дивизија продужиле су наступање (29 дивизија од с. Јевремовца, у који је пре подне ушла без борбе), које је вршено споро, јер су трупе биле преморене. Наступање се вршило густим постројима, пошто се сматрало да су Срби отступили далеко на југ. Због тога се и десило да су челни пукови обеју дивизија били изненађени јаком ватром са новог положаја Шумадиске дивизије I позива. Пошто су том изненадном ватром трупе биле деморалисане, нарочито трупе 29 дивизије, то је њен командант био принуђен да нареди повлачење дивизије ка с. Јевремовцу.
Око 19.30 часова издата је заповест за преноћиште на линији: с. Маове – с. Д. Врањска – к 127 (северно од с. Церовца) – Мишар.
У то време командант II аустроугарске армије наредио је преко телефона да група Тршћанског 19 августа што раније продужи напад десним крилом ка с. Текеришу, са довољним обезбеђењем левог крила.
Распоред Шумадиске дивизије I позива на преноћишту 18/19 августа:
на крајњем десном крилу код с. Орида: 2 батаљона 6 пешадиског пука III позива и 4 Дебанжова топа;
Тимочки дивизиски коњички пук код с. Кујавице;
десни отсек (11 пешадиски пук, 2 пољске и 1 хаубичка батерија) од с. Жабара до Мрмољац Потока;
центар (12 пешадиски пук, 2 пољске и 1 хаубичка батерија) од Мрмољац Потока до с. Г. Врањске;
леви отсек (19 пешадиски пук са своја 2 батаљона, 2 батаљона 10 пука и 1 пољском батеријом) од с. Г. Врињске до с. Варне;
лева побочница (10 пешадиски пук без 2 батаљона, 1 пољска батерија и Шумадиски дивизиски коњички пук) на Слатини (к 205);
дивизиска резерва: 2 батаљона 19 пешадиског пука на Орловцу (источно од с. Варне).
Поглед на рад Шабачке групе 18 августа
Рад групе Тршћанског. – Дивергентно развијање целе групе од три дивизије (29, 31 и 32) из једне тачке – Шапца – ради извођења фронталног напада на Шумадиску дивизију I позива било је велика тактичка погрешка.
Групу Тршћанског требало је развити на ширем простору и дати јој маневарски замах за удар у леви бок Шумадиске дивизије I позива, а за такав тактички маневар било је довољно слободног простора. Уместо чисто фронталног напада, који је извођен 18 августа, требало је предузети комбиновани фронтални и бочни наиад. За извођење фронталног напада довољно је било употребити 32 дивизију и половину 7 дивизије Литгендорфа у циљу привезивања Шумадиске дивизије I позива, а од 31 и 29 дивизије требало је образовати маневарску групу источно и западно од села Мајура и упутити је преко линије с. Богосавац – с. Маове општим правцем с. Маове – с. Слатина – с. Синошевић. Са тог правца, група би могла извршити снажан удар у леви бок и позадину Шумадиске дивизије I позива, било да се она задржи на положају Мишар – Потес – Јевремовац било да заузме положај на десној обалли р. Думаче или на десној обали р. Добраве. Пред снажним бочним ударом те групе, Шумадиска дивизија I позива тешко да би се могла задржати 18 августа на десној обали р. Думаче, на положају Лескића Мехали (с. Церовац) – с. Г. Врањска – с. Варна (к 162), те би се морала још тога дана повући на десну обалу р. Добраве, очекујући долазак појачња. Само, напуштањем положаја на десној обали р. Думаче открио би се непријатељу (десном крилу групе Тршћанског) правац продирања ка Текеришу – у десни бок Комбиноване дивизије. А продирући ка Текеришу, та група је могла доћи у везу са остацима 21 дивизије на правцу од с. Бела Река – с. Цуљковић и повући их поново у акцију, што би довело и Коњичку дивизију у тешку ситуацију.
Својим фронталним нападом из Шапца 18 августа, група Тршћанског дозволила је Шумадиској дивизији I позива не само да – без појачања – добије цео дан, 18 август, држећи положај на десној обали р. Думаче (Лескића Механа – Шанчеви – Г. Врањска – с. Варна) већ и наредни дан, 19 август. Таквим својим погрешним радом група Тршћанског пропустила је прилику да помогне 9 пешадиској дивизији, која је почев од 18 августа запала у кризу; та криза се 19 августа у подне претворила у пораз и отступање 9 дивизије.
Рад Шумадиске дивизије I позива. – Одлука команданта II српске армије да се 18 августа обустави напад Шумадиске дивизије I позива и да се Шабац само изолује била је сасвим умесна и сачувала је дивизиј од излишпих губитака и вероватног пораза. Да је Шумадиска дивизија I позива наставила напад и у току 18 августа, имала би против себе, поред огромне надмоћности непријатељске артиљерије, још и непријатељске три дивизије (29, 31 и 32) и јаку посаду Шапца (Литгендорфова група). Притом би се Шумадиска дивизија I позива нашла у неповољном распореду, јер би, привезана фронтом за јако утврђени Шабац, изложила свој леви бок удару непријатељске 29 дивизије.
Својим извлачењем испред припремљеног удара знатно надмоћније групе Тршћанског и рационалним групним поседањем положаја Лескића Механа (с. Церовац) – Шанчеви – с. Г. Врањска – с. Варна (к 162), та дивизија је добила цео 18 август и омогућила заштиту десног бока Церске групе.
Овом успеху Шумадиске дивизије I позива, поред доброг држања њених јединица, допринели су, у првом реду, погрешно груписање снага групе Тршћанског, млитав рад њених заморених трупа, које су споро наступале, и њихова слабија тактичка извежбаност у односу на искусне борце Шумадиске дивизије I позива.
Но, и поред успеха Шумадиске дивизије I позива у току 18 августа, осетила се њена недовољна снага према несразмерно великој надмоћности групе Тршћанског. Почела се тада све више истицати потреба да се; поред Шумадиске I позива и Коњичке дивизије, овај део фронта појача још једном пешадиском дивизијом из стратегиске резерве, те да се поузданим затварањем праваца од Шапца створи солидан ослонац отсудном залагању Церске групе код Текериша.
Међутим, због кризе на десном крилу III српске армије, настале испуштањем Марјановића Виса и због задржавања Тимочке дивизије II позива на Убу и у току 18 августа, Шумадиска дивизија I позива била је препуштена самој себи, да се и у току 19 августа сама бори против бројно надмоћније групе Тршћанског.
Али, због крајње исцрпености 9 пешадиске дивизије. Церска група је 19 августа изборила решење Церске битке пре но што је десно крило групе Тршћанског било у стању да пружи помоћ угроженој 9 пешадиској дивизији.
Тиме, а и рђавим радом групе Тршћанског у току 19 августа, Шумадиска дивизија I позива, као што ће се видети, успела је да 19 августа, без појачања из стратегиске резерве, изврши свој задатак.