Напад групе Тршћанског
После поноћи 18/19 августа, командант 4 корпуса, Тршћански, наредио је да се 19 августа од 7 часова настави напад са линије: с. Маове – к 115 – с. Г. Врањски – с. Вукошић – к 190 – Бунарина Мала, и то са правцима напада:
Група „Лукашић” (38 пешадиски пук) преко с. Богосавца, с. Добрића и манастира Радовашнице; 29 дивизија, једном колоном од с. Маова преко Белог Камена на с. Десић; другом јачом колоном преко с. Варне, с. Метковића, Брестовца на к 284; 31 дивизија слабијом колоном преко с. Слатине, с. Бојића, с. Волујца премаа Осоју (к 272), јачом колоном преко с. Г. Врањске до к 146, одатле преко с. Улице, с. Синошевића иа Чуку (к 261); 32 дивизија, степеном позади 31 дивизије, од Лескића Механе преко с. Вукошића, к 190 код Бунарине Мале па даље друмом;
Генерал-мајор Летовски имао је, у 8 часова, да упути из Шапца један батаљон на Мишаар, за заштиту источног бока нападне групе;
Оба тешка хаубичка дивизиона (свега 16 хаубица) имају пратити 31 и 29 дивизију, под заштитом по једног батаљона из 44 и 47 пешадиског пука.
Ток напада излаже се код одбране Шумадиске дивизије I позива.
Одбрана Шумадиске дивизије I позива на Думачи и њено повлачење позади Добраве (скица 16)
Шумадиска дивизија I позива провела је ноћ 18/19 августа неузнемираваиа иа линији положаја: Лескића Механа – Шанчеви – Г. Врањска – к 162 (с. Варна), са побочницом на к 205 (код с. Слатине), коју је била посела 18 августа пре подне после повлачења испред Шапца. Како је положај био сувише простран за отсудну одбрану ове дивизије (12 км), то су резерве (отсечне и подотсечне) биле слабе. Земљиште је пред положајем било јако покривено, непрегледно и врло неподесно за одбрану. Између 11 пешадиског пука (код с. Перовца) и 12 пешадиског пука (код Шанчева) била је знатно велика празнина. Трупе су се у току ноћи утврдиле; на левом отсеку код с. Варне биле су израђене и настрешнице против шрапнелских зрна.
Положај је поседнут: десно крило, код е. Орида: 6 пешадиски пук (2 батаљона) III позива и 4 Дебанжова топа;
десни отсек (11 пешадиеки пук, 2 пољске и 1 хаубичка батерија) од с. Жабара до Мрмољац Потока;
центар (12 пешадиски пук, 2 пољске и 1 хаубичка батерија) од Мрмољац Потока до с. Г. Врањске;
леви отсек (19 пешадиски пук и 1 пољска батерија) од с. Г. Врањске до с. Варне;
лева побочница (2 батаљона 10 пешадиског пука, 1 пољска батерија и Шумадиски дивизиски коњички пук) на к 205 (код с. Слатине). Испред к 205, а западио од с. Варне, био је 3 коњички пук на левом крилу Шумадиске дивизије I позива;
дивизиска резерва (2 батаљона 19 пешадиског пука) и Штаб дивизије на путу с. Г. Врањска – с. Вукошић.
Задатак Шумадиске дивизије. – У 7.40 часова примљена је заповест команданта II српске армије којом се наређује: да Шумадиска дивизија I позива безусловно, па и по цену свога жртвовања осигура позадину Комбиноване и Моравске дивизије I позива од непријатељских покушаја од Шапца. Коњичка дивизија има задатак да дејствује на просторији с. Слепчевић – Ново Село. Према појављеној потреби и могућности, Шумадиска дивизија I позива ојачаће Коњичку дивизију Шумадиским дивизиским коњичким пуком I позива, једним батаљоном и једном брзометном ба- теријом.
Напад 31 дивизије. – Имајући нетачне податке о Србима, командант 31 дивизије, ерцхерцог Јозеф, дошао је до погрешног закључка да су они напустили своје положаје јужно од р. Думаче, па је, уместо заповести за напад, издао заповест за наступни марш. Због тога је претходница 31 дивизије била растројена ватреним препадом српске пешадије са положаја на Шанчевима, те је претрпела велике губитке и морала се на брзу руку развити за борбу. Командант 31 дивизије, налазећи се на јужној ивици с. Причиновића, због покривености земљишта високим кукурузом није имао прегледност бојишта, те се подавао утисцима о ономе што је видео пред собом (маса рањеника и бекство појединих група из претходничког 69 пешадиског пука, обузетих паником). Тада је стигла вест да је цео 69 пук уништен (командант пука и маса официра стварно су били избачени из строја). Због те недаће на десиом крилу 31 дивизије, командант дивизије је, око 7 часова, тражио помоћ 29 дивизије. Око 8 часова паника је обухватила и 32 пешадиеки пук (суседни 69 пуку). После 10 часова командант 31 дивизије добио је узбудљиве извештаје да Срби предузимају противнапад на лево крило 31 дивизије (44 пешадиски пук) и да се 32 дивизија (источно од 31 дивизије) повлачи. Не могући да провери те извештаје, командант дивизије намеравао је да прекине борбу и да дивизију повуче на згодније положаје, па је у том циљу издао заповест за повлачење ка с. Причиновићу. Међутим, 3 босанско-херцеговачки и 44 пешадиски пук (на левом крилу 31 дивизије) нису извршили заповест, јер су имали успеха у нападу. Користећи се врзинама, оградама и шипражјем, делови та два пука (2 батаљона 44 пешадиског пука и један и по батаљон 3 босанско-херцеговачког пука) груписали су се према међупростору између 11 и 12 пешадиског пука у циљу пробоја. Јаком артиљериском и пешадиском ватром напад је био заустављен на 500 метара испред положаја. Око 10.30 часова 44 и 3 босанско- херцеговачки пук покушавају поново напад, тежећи да се долином потока Мрмољца пробију између 11 и 12 пешадиског пука. Овде долази до кризе услед опасности пробоја фронта Шумадиске дивизије I позива. Командант дивизије упућује један батаљон 19 пешадиског пука из дивизиске резерве у помоћ посади на Шанчевима, која је била поколебана. Непријатељ је био заустављен, али је око 11 часова поново покушао да се свом снагом пробије. Командант Шумадиске дивизије I позива упутио је тамо своју последњу резерву (4 батаљон 19 пешадиског пука) – у правцу угроженог левог крила 11 пешадиског пука.
Повлачење Шумадиске дивизије I позива. – Како је око 11.30 часова командант 12 пешадиског пука извештавао да је артиљерија његовог отсека у опасности да падне непријатељу у руке, командант 11 пешадиског пука да се не може више држати, а командант 19 пешадиског пука да његово лево крило тражи појачање, то је командаит Шумадиске дивизије I позива, с обзиром на целокупну ситуацију дивизије, развучену 12 км, без икаквих резерви, одлучио да дивизију повуче позади р. Добраве, те је у 11.30 часова преко телефона наредио повлачење, с тим да 10 и 19 пешадиски пук, као мање ангажовани, први стигну на нове положаје, 12 пешадиски пук да се одржи нешто дуже на свом положају, па да се потом по отсецима повуче преко Бунарине Мале и код к 174 (с. Лојанице) дође у дивизиску резерву; 11 пешадиски пук имао је да се држи упорно на Салиним Њивама као заштитница док све трупе не пређу преко р. Добраве.
Повлачење је извршено у реду и без гоњења од стране непријатеља, који је био растројен услед великих губитака и услед погрешног повлачења својих дивизија (31 и 32).
Промена нападног фронта 29 дивизије. – Још пре сванућа 19 августа, да би се избегла српска артиљериска ватра, трупе 29 дивизије биле су повучене на линију средина с. Јевремовца – до на 1 км североисточно од с. Маова.
После 7 часова добијен је извештај команданта 31 дивизије: „У тешкој сам борби; врло је потребно да 29 дивизија напада непријатеља у бок”.
Према наређењу команданта 4 корпуса од поноћи 18/19 августа, командант 29 дивизије издао је, око 8 часова, заповест за почетак енергичног напада у 9 часова. Груписање за напад остало је исто као и 18 августа по подне: 58 бригада преко Белог Камена ка с. Десићу, 57 бригада преко с. Варне и с. Метковића на Брестовац. Развој је извршен око 9.30 часова.
Међутим, око 11 часова 57 бригада, доспевши 1 – 2 км од Думаче, добија наређење да одмах крене у напад на леви бок српског положаја код с. Г. Врањске, без икаквог објашњења даље намере. Цела дивизија требало је да наступа фронтом на исток са линије к 117 – к 115 (58 бригада) и северно одатле дуж друма (57 бригада). Како су пешадија и артиљерија левог отсека (19 пешадиски пук са 5 шумадиском пољском батеријом) Шумадиске дивизије 1 позива биле код с. Варне, одакле је артиљерија тукла 29 дивизију у њеном покрету од с. Јевремоваца, то је значило да 29 дивизија окрене свој десни бок Србима, да би напала српски леви бок код с. Г. Врањске.
Али док се вршило заокретање нападног фронта у новом правцу (ка истоку), Срби су већ били напустили своје положаје, те је цео тај маневар, око 15 часова, извршио „удар у ветар”. Да не би дошло до укрштања са 31 дивизијом, у 15 часова добијена је заповест да 29 дивизија наступа југоисточним правцем.
29 дивизија убиваковала се ради преноћишта 19/20 августа са обе стране пута с. Јевремовац – с. Варна, и то: 58 бригада јужно од к 115, 94 пешадиски пук јужно од к 117; артиљерија северно од к 117, 92 пешадиски пук у јужном делу с. Јевремовца.
Заустављање 31 дивизије. – Кад је командант 31 дивизије сазнао да су се Срби повукли (десно крило 12 и лево крило 11 пешадиског пука) испред 3 босанско-херцеговачког и 44 пешадиског пука, наредио је да се 32 пешадиски пук, који је био повучен ка с. Причиновићу, врати на свој напуштени положај. Срби су (лево крило 12 пешадиског пука) у то време већ били напустили своје положаје према 32 пешадиском пуку. Како је у то време била добијена корпусна заповест о бочном нападу 29 дивизије, то је командант 31 дивизије, да му трупе не би потпале под ватру 29 дивизије, наредио својим трупама да се зауставе, а 29 дивизији упутио је захтев да не наступа у источном, већ у југоисточном правцу. Убрзо су добијени извештаји да су Срби заузели положаје код Бунарине Мале и тамо се утврђују.
31 дивизија зауставила се, после 20 часова, на линији с. Г. Врањска – с. Вукошић у свом дотадашњем распореду. 69 пешадиски пук (240 људи губитака) прикупљао се у току целог дана позади 31 дивизије.
Напад 32 дивизије и њено повлачење. – Ова је дивизија наступала у маршевском распореду, те је и њена претходница изненађена ватром 11 пешадиског пука код Лескића Механе и претрпела велике губитке. У току даљег наступања, трупе ове дивизије у два маха су се враћале назад, први пут због тога што их је јако тукла српска артиљерија, а други пут су биле потпале под сопствену артиљериску ватру.
Око 11 часова добијен је извештај да ће се 31 дивизија повући југозападно од Шапца, те је командант 32 дивизије наредио повлачење своје дивизије. Међутим, заповешћу команданта 4 корпуса око 19.30 часова 32 дивизија је поново кренула у напад ка с. Церовцу, где је стигла тек 20 августа у 3 часа са потпуно изнуреним трупама.
Распоред Шумадиске дивизије I позива на р. Добрави. – Око 15.30 часова све трупе Шумадиске дивизије I позива биле су на јужној обали Добраве, и до 16.30 часова поселе су своје отсеке у оваквом распореду:
крајње десно крило (3 коњички пук и 2 чете 6 пешадиског пука III позива) код с. Кујавице;
десни отсек (11 пешадиски пук и 3 пољске батерије) од р. Млакве до Раковац Потока;
центар (19 пешадиски пук са једном пољском батеријом) од Раковац Потока до Бунарине Мале, искључно;
леви отсек (10 пешадиски пук са 1 топовском и 1 хаубичком батеријом) код Бунарине Мале, са левим крилом повијеним преко Царић Мале, дуж десне обала Добраве, фронтом према западу, држећи везу улево са Коњичком дивизијом;
дивизиска резерва: 12 пешадиски пук са једном батеријом на к 174 (с. Лојаница).
Сада су у своје пукове били враћени батаљони 10 и 19 пешадиског пука, који су од 17 августа били одвојени.
На линији с. Церовац – Орловац остављени су предњи делови.
Поглед на рад Шабачке групе 19 августа
Напад групе Тршћанског. – Иако је група Тршћанског била бројно више но двоструко јача од Шумадиске дивизије I позива, није могла ни у току 19 августа извршити свој задатак, тј. потући Шумадиску дивизију I позива и пружити помоћ 8 корпусу (његовој угроженој 9 дивизији) у правцу с. Текериша.
Узроци неуспеха ове групе леже поглавито:
а) у погрешној идеји маневра и погрешном груписању снага за напад о чему је било говора при оцени рада ове групе 18 августа;
б) у необједињености напада. Док је 18 августа 29 дивизи ја усамљена наступала ка с. Варни, дотле је 19 августа пре подне 31 дивизија сама нападала правцем с. Причиновић – с. Вукошић, без јачег садејства 32 и 29 дивизије;
в) у слабој служби извиђања. Рђаво извиђање довело је до тешких губитака и кризе 31 дивизије, јер је у маршевској колони била изненађена ватреним препадом укопаних и добро маскираних трупа Шумадиске дивизије I позива на положају Шанчеви. Артиљерија те дивизије, и сама изненађена у маршевској колони, није била спремна да пружи одмах помоћ пешадији. Отуда је бој 31 дивизије био изненадан за команданта 4 корпуса (генерала Тршћанског), иако се његов корпус још од 18 августа налазио у нападу на Шумадиску дивизију I позива.
Генерал Тршћански, који је посматрао бој са торња шабачке цркве, није могао видети ништа друго осим дејства артиљериске ватре и пожара; велики фронт боја, од с. Церовца до с. Метковића, чинио је утисак да су Срби ангажовали за бој три дивизије. И када је, око 10.30 часова, добио извештај команданта 31 дивизије да његова дивизија мора предузети повлачење, генерал Тршћански, рђаво обавештен о јачини Срба пред својом групом, наредио је да се изради заповест за повлачење целе групе: 32 дивизија да се повуче преко моста код Шапца ка с. Платичеву, 31 дивизија преко с. Табановића на с. Причиновић (11 км северозападно од Шапца), 29 дивизија преко с. Штитара на с. Белотић (у Мачви);
г) морална слабост и подавање борбеним утисцима виших команданата, нарочито команданта 31 дивизије, ерцхерцога Јозефа. Пратећи ток боја са јужне ивице с. Причиновића, видећи хаос од бегунаца, рањеника и возова после панике проузроковане српским ватреним препадом са положаја Шанчева, а немајући при руци никакве резерве, био је јако импресионираи утисцима тог неуспеха и поколебан, те је већ око 10.30 часова издао заповест за повлачење дивизије. Благодарећи само упорности и ваљаности 3 босанско-херцеговачког и 44 пешадиског пука, који су имали успеха на левом крилу 31 дивизије (против унутрашњих крила 11 и 12 пешадиског пука), напад иа левом крилу 31 дивизије, који је продужен против воље њеног команданта, омогућио је да се растројено десно крило дивизије (32 пешадиски пук) врати на свој напуштени положај.
Исто тако пренаглио је са повлачењем и командант 32 дивизије, која је била изненађена ватреним препадом са положаја 11 пешадиског пука код Лескића Механе.
Слична је психичка слабост овладала и у Штабу 4 корпуса, где је српска снага јужно од Шапца цењена на три дивизије; штавише предвиђало се чак и наступање неких јаких српских снага од с. Мишара;
д) промена фронта 29 дивизије према истоку, што је било не само тактичка већ и оперативна погрешка. Због скретања 29 дивизије са датог јој правца дејства пропао је онај, тако жељно очекиван (од стране команданта V армије), притисак ка Текеришу. Појава 29 дивизије и корпусне резерве (група Лукашић) код с. Десића и Брестовца, како је било предвиђено заповешћу генерала Тршћанског, могла је повући за собом и охрабрити остатке 21 ландверске дивизије (19 чета са 30 топова) од с. Цуљковића и Бобије и покренути их за дејство у десни бок и позадину Комбиноване дивизије, што би још више укочило рад и иначе сувише опрезног команданта десне колоне Комбиноване дивизије на гребену Цера. Генерал Тршћански пренаглио је, дакле, са изменом правца дејства своје главне, десне колоне (29 дивизија и корпусна резерва); он је то урадио да би обезбедио тактички успех 31 дивизије. Међутим, ни то није постигао, јер је раније повлачење Шумадиске дивизије I позива ка р. Добрави учинило да је скретање 29 дивизије са њеног, у оперативном погледу важног, правца дејства постало, већ у подне 19 августа, потпуно излишно, и претстављало је ,,удар у ветар”. Тако је пропуштена и последња прилика за пружање помоћи 9 дивизији на Церу – Иверку.
Одбрана Шумадиске дивизије I позива на Думачи и њено повлачење на Добраву. – Продужење отпора Шумадиске дивизије I позива у току 19 августа на десној обали р. Думаче било је логична последица оперативног задатка те дивизије.
Развијена на широком фронту (12 км) у три групе, прилично утврђена, Шумадиска дивизија I позива чини 19 августа све што је било у њеној моћи да групи генерала Тршћанског онемогући пружање помоћи левом крилу V армије у рејону Цера.
Добра тактичка извежбаност командног елемента и трупа учинила је да ова дивизија својом борбеном упорношћу 19 августа чврсто привеже за себе групу генерала Тршћанског и натера је да изгуби и 19 август, као што је већ изгубила и претходни дан.
Жилаво вођени бој Шумадиске дивизије I позива на широком фронту створио је уверење код непријатељског вишег командовања да има пред собом три српске дивизије.
Кризе и повлачење 31 и 32 непријатељске дивизије, као и промена правца дејства 29 дивизије најпре ка истоку, а потом ка југоистоку, уместо ка југозападу, најбољи су доказ упорности Шумадиске дивизије I позива у боју против бројно двапут јаче групе генерала Тршћанског.
Пуштање у бој 19 августа и последњег батаљона дивизиеке резерве показује упорност командовања, доведену до врхунца. Та је упориост била умесна, јер је била диктирана оперативним задатком: не дозволити групи генерала Тршћанског да се у току 19 августа приближи Текеришу и гребену Цера, где се одлучује судбина битке.
Што Шумадиска дивизија I позива није могла искористити кризу, око 10 часова, код 31 дивизије, узрок је слаба дивизиска резерва (свега два батаљона 19 пешадиског пука) и непрегледност бојишта. Но, успех противнапада био би само локалног значаја, а даље остајање Шумадиске I позива на Думачи било би по подне 19 августа онемогућено нападом 29 дивизије и корпусне резерве са правца од с. Варне у леви бок дивизиског распореда.
Са 19 августом престала је дотадашња помоћна улога шабачке групе у Церској бици. Пошто је 8 аустроугарски корпус тога дана био принуђен на дефинитивно повлачење ка Дрини, то је и свака акција у циљу пружања помоћи од стране II аустроугарске армије била бесциљна.
На такав иачин, за II српску армију 19 августом прошла је опасност по десни бок и позадину њене Церске групе, која је трајала почев од вечери 15 августа, када се стварно заметнула Церска битка, па до 19 августа, када је битка одлучена у корист српског оружја.
Са гледишта економије снага, акција Шумадиске дивизије I позива 19 августа претставља позитивап пример како се са малобројним трупама одличног квалитета и добро вођеним могу постићи повољни оперативни резултати и против многобројнијег непријатеља.