Повлачење групе генерала Тршћанског 20 августа
Противречна иаређења. – Поћорек, командант Балканске војске, желео је да група генерала Тршћанског предузме офанзиву, у циљу олакшања повлачења аустроугарске армије и њеног држања источно од Дрине, у Србији. Међутим, генерал Франк, командант V аустроугарске армије, наредио је да група Тршћанског (ојачани корпус) напусти Шабац и пређе у Срем.
Генерал Тршћански добио је, 20 августа у 3 часа, телеграфску заповест Поћорека: „V армији наређено је да се по сваку цену држи на линији: Видојевица – Јадранска Лешница – Цариград” (7 км југоисточно од Лознице)… „Група Тршћански која ступа под непосредну моју команду, има да продужи офанзиву у јужном правцу”.
Сада генерал Тршћански има две противречне заповести. Команда II аустроугарске армије објаснила му је да има извршити Поћорекову заповест. Стога он опозива заповест коју је био издао за повлачење, и у 4.45 часова издаје заповест за продужење наступања.
Међутим, начелник Штаба V аустроугарске армије, генерал-мајор Чичерић, убедио је Поћорека да је отпор V армије источно од Дрине лишен сваког изгледа на успех. Због тога је Поћорек издао ново наређење генералу Тршћанском (примљено у 6 часова): „V армија се повлачи преко Дрине, због тога је даља офанзива групе Тршћанског бесциљна. Повући се преко Саве; Шабац, ако је икако могуће, одржати. Примити команду над свим заосталим снагама и запречити непријатељу прелаз преко Саве и Дрине”.
Генерал Тршћански сада обуставља заповест за наступање (која је била издата у 4.45), и у 9.30 часова издаје заповест за повлачење преко Саве.
После ових противречних заповести умешала се и аустроугарска Врховна команда, која је наредила пребацивање 4 корпуса на северну обалу Саве, јер је добила извештај да се једна српска дивизија налази код Обреновца, а две код Уба, те је могућ непријатељски удар између Купинова и Бољевца.
Сада је генерал Тршћански имао три различите заповести (Франкову, Поћорекову и Хецендорфову). Он је хтео да изврши последњу Поћорекову заповест, да се повуче преко Саве, али да одржи Шабац. На његово питање око 11 часова пре подне по којој заповести да поступи, Поћорек му је наредио да поседне Шабац, а 4 корпус да пребаци преко Саве и сасреди га на простору Кленак – Турско Гробље.
I српска армија јужно од Шапца 20 августа
Шумадиска дивизија I позива на Добрави. – 20 августа Шумадиска дивизија I позива, која се налазила на десној обали Добраве, прешла је у састав I армије, под команду генерала Петра Бојовића и тога дана изјутра била је у оваквом распореду:
крајње десно крило (један и по батаљон 6 пешадиског пука III позива и 1 позициска батерија) код Орида;
крилни одред (3 коњички пук, 2 чете 6 пешадиског пука III позива, 1 батаљон 12 пешадиског пука I позива и 1 батерија) код с. Кујавице;
десни отсек (11 пешадиски пук I позива, 1 пољска и 1 хаубичка батерија) од потока Млакве до потока Раковац;
центар (19 пешадиски пук I позива и 1 батерија) од потока Раковац до р. Вишње;
леви отсек (10 пешадиски пук I позива, 1 пољска и 1 хаубичка батерија) код с. Бунарина Мале – с. Заблаће;
дивизиска резерва (3 батаљона 12 пешадиског пука I позива и пионирски полубатаљон) северно од с. Лојаница (јужно од к 174).
Командант I српске армије известио је команданта Шумадиске дивизије I позива у 3.30 да ће му стићи као појачање један хаубички дивизион и две батерије градских 12 см топова; у 8.30 часова известио га је да ће му кроз два часа стићи један пољски дивизион и једна хаубичка батерија од Обреновца, а да ће, 21 августа, стићи и Тимочка дивизија II позива.
Међутим, Шумадиска дивизија I позива била је изгубила додир са непријатељем и мада је непријатељ стајао близу, на топовском домету испред њеног фронта, она није имала података о његовој јачини и груписању.
Око 6 часова један непријатељски батаљон, помогнут ватром једне батерије, напао је од с. Церовца преко Салиних Њива, а од 8 часова овом батаљону се придружила још два батаљона. Овај непријатељски напад заустављен је око 10 часова јаком унакрсном артиљериском ватром са Кујавице и Русшина.
Једна непријатељска колона (2 батаљон 42 пешадискот пука 29 дивизије) наступала је ка с. Слатини и напала најпре претстражарски ескадрон 2 коњичког пука на к 205, а потом и Шумадиски дивизиски коњички пук (ојачан четом 15 пука), који је ститао на к 205. Непријатељски батаљон задржао се на к 205, иако је трпео од ватре 5 Шумадиске батерије са Бунарина Мале, и повукао се око 15 часова по наређењу команданта 29 дивизије.
После 10 часова два и по батаљона наступала су од с. Жабара и с. Кормана према с. Кујавици.
Према центру Шумадиске дивизије I позива наступали су само извиђачки делови.
Око 15 часова непријатељ се испред целог фронта дивизије повлачио ка Шапцу.
Командант Шумадиске дивизије I позива ценио је непријатељске нападе у току пре подне 20 августа као насилна извиђања и није хтео гонити, да не би са дивизијом „упао у клопку” пре доласка Тимочке дивизије II позива.
Шумадиска дивизија I позива преноћила је 20/21 августа на дотадањем положају, са истуреним прихватницама на линији: Лескића Механа – с. Вукошић – с. Г. Врањска – Слатина (к 205). Село Причиновић је било напуштено од непријатеља, са којим у току ноћи није било никаквог додира.
Усиљени марш Тимочке дивизије II позива 20 ав густа (скица 17). – Ова дивизија утврђивала је 19 августа по подне положај северно од Уба (за одбрану са правца од Обреновца), кад јој је стигла заповест команданта I српске армије да наступа ка Шапцу.
Пешадија ове дивизије била је непотпуно опремљена и слабо наоружана: 5.147 пешака било је без пушака; они су остављени код Уба да, 21 августа, приме руске брзометне пушке (7,62 мм), па да потом стигну дивизију. Због тога су на марш ка В. Бошњаку кренули (у ноћи 19/20 августа): 15 пешадиски пук са сва 4 батаљона, 14 пешадиски пук само са 2 батаљона, а од 13 пешадиског пука пошло је само 5 чета. Бројно стање пешака ове дивизије било је 6.246.
Ова Дивизија је исто тако стајала слабо и са старешинским кадром.
У току марша дивизија је сусрела и мимоишла, 20 августа, западно од с. В. Бошњака, многобројне возове Комбиноване и Моравске дивизије I позива, па се због тога, а и због јаке врућине и велике прашине, њена колона јако развукла; многи заостали сгигли су у своје јединице тек 21 августа.
Тимочка дивизија II позива извршила је марш од 60 км без прекида и стигла је у ноћи 20/21 августа на фронт Улице – Средња Мала – Лободер – Љигин Гроб, тј. лево и југозападно од Шумадиске дивизије I позива. Трупе су биле преморене.
Поглед на рад Шумадиске дивизије I позива 20 августа
У очекивању да јој стигну појачања од Уба (Тимочка дивизија II позива) и Обреновца (4 прекобројни пешадиски пук са 3 батаљона), Шумадиска дивизија I позива остала је тога дана на свом развученом положају на р. Добрави у релативном миру. Само је њена десна група (11 пешадиски пук са 3 коњичким пуком) узела учешће у борби против претходнице 32 дивизије.
Иако је група генерала Тршћанског предузела повлачење усред дана, гоњење није предузето. Командант Шумадиске дивизије I позива правда ту своју неактивност овим речима: „Рад непријатеља и сав његов маневар ишао је само на то да нас примами у клопку ближе Шапцу под убиствену ватру његове надмоћније артиљерије и митраљеза, да нам нанесе тубитке, а затим одгурне од Шапца…” Сада, када имамо пред собом „отворене карте”, тј. кад знамо праве мотиве повлачења групе Тршћанског, онда су предње речи команданта Шумадиске дивизије I позива један пример више да се у својим одлукама не треба никада руководити предубеђењима у погледу непријатељевих намера, већ треба предузети све мере да се помоћу извиђања и одржавања тесног додира са неиријатељем сазна његово право стање, па према томе и доносити одлуке.
Шумадиска дивизија I позива у свом гоњењу није морала да „улази у клопку”, пошто је имала довољно простора за тактичко гоњење све до линије с. Мишар – с. Јеленча – с. Причиновић – с. Јевремовац. Гонећи до те линије, вероватно да би изазвала ужурбано нагомилавање јединица групе Тршћанског у теснацу између Шапца и моста на Сави, што би претстављало врло повољне мете њеној артиљерији, те би група Тршћанског претрпела осетне губитке. Овако, због неактивности Шумадиске дивизије I позива, група Тршћанског је усред дана у реду извршила тешку операцију повлачења кроз Шабац и преко моста на леву обалу Саве (32 дивизија преноћила је 20/21 августа код Турског Гробља, 31 дивизија код с. Кленка, а 29 дивизија, са свима маршевским и ландштурмским јединицама, остала је као посада у Шапцу и као непосредна одбрана мостобрана).