Одбрана III српске армије
Поседање нове одбранбене линије код с. Јаребица. Остатак Дринске дивизије I позива (3 прекобројни пук, 5 пешадиски пук, дивизион артиљерије, са припадајућим осталим деловима), који је 14 августа кренуо од с. Каменице ка Лозници, стигао је истога дана увече са челом код Јаребичке Цркве, куда су се, у току ноћи 14/15 августа, повукле и трупе Лозничког и Лешничког одреда.
На јаребичкој линији одбране извршена је подела командовања, без обзира на измешаност трупа Дринске дивизије I и II позива.
Све трупе на десној обали р. Јадра, на отсеку Јаребичка Црква – Богићевића Кулине – Попов Парлог, стављене су под команду Дринске дивизије II позива, а све трупе на левој обали Јадра, на отсеку Пушкаревац – Мајдан – к 412 – Гробље (к 439) са предњим положајем на Великом Грацу, под команду Дринске дивизије I позива.
Распоред трупа 15 августа био је овакав:
Отсек Дринске дивизије II позива (на десној обали Јадра):
на Симином Брду и Липовцу: 3 прекобројни пук I позива, 12 пољских брзометних топова и 4 брдска брзометна топа;
на Богићевића Кулинама: 1 батаљон 5 пешадиског пука I позива, 4 брдска брзометна топа и Јадарски четнички одред (400 пушака);
на Поповом Парлогу (к 406): Лешнички одред.
Отсек Дринске дивизије I позива (на левој обали Јадра):
На Пушкаревцу и Мајдану и предњем положају Велики Градац: 6 пешадиски пук I позива, 12 пољских брзометних топова, 4 брдска брзометна топа;
армиска резерва на Малом Грацу: 3 батаљона 5 пешадиског пука I позива, 3 батаљона 5 пешадиског пука II позива, 1 батаљон 5 пешадиског пука III позива, 2 пољска брзометна топа.
Дакле, снага III српске армије била је једнака снази око једне дивизије.
Одбранбена линија код с. Јаребица одговарала је општој ситуацији Српске војске и задатку III српске армије, али је била исувише дуга (око 26 км) у односу на њену снагу (свега 15 батаљона I и II позива и 38 топова).
Због тога поседање положаја није било извршено у виду непрекидног линиског распореда, већ групно, поседањем само отпорних тачака, са којих су међупростори брањени артиљериском и пешадиском ватром.
Али је слабост ове одбранбене линије лежала нарочито у несигурности бокова и позадине. Десни бок је могла обићи 9 дивизија 8 корпуса долином р. Лешнице ка Завлаци, а леви 42 дивизија 13 корпуса преко Крупња, која је могла продирати не само ка Завлаци већ и ка с. Осечини – у дубоку позадину III српске армије.
Што се тиче осигурања десног бока и позадине, командант III српске армије рачунао је на дејство Церске групе II српске армије преко с. Текериша у правцу долине р. Лешнице и гребоном Иверка, а и на долазак својих одреда од Шапца, који преко с. Текериша треба да дођу у састав своје армије.
Међутим, правац преко Крупња задавао је велику бригу команданту III српске армије. За ту страну тешко је било одвојити јаче снаге од иначе слабе снаге на јаребичким положајима.
Борба на Поповом Парлогу (к 406)
Трупе Лешничког одреда које су се, према добијеном наређењу, имале повући од с. Јошеве позади Богићевића Кулине, повлачиле су се у ноћи 14/15 августа ка Поповом Парлогу, где је командант одреда добио наређење од команданта Дринске дивизије II позива да се задржи и брани тај положај до доласка 6 пешадиског пука II позива, који се од Шапца креће преко с. Текериша. Поседање Поповог Парлога од стране Лешничког одреда извршено је тек 15 августа пре подне.
Петнаестог августа по подне, десна побочница аустроугарске 9 пешадиске дивизије (из 8 корпуса) предузела је енергичан напад из долине р. Лешнице и гребеном Иверка, и око 17 часова Лешнички одред је отступио ка с. Завлаци. О том повлачењу није био извештен командант Дринске дивизије II позива, те је, за распоред ове дивизије, губитак Поповог Парлога био утолико опаснији што је непријатељ отуда могао да изненада уздужно подухвати трупе ове армије.
Међутим, непријатељ се показао неактиван. Чело главнине 9 аустроугарске дивизије, као што је раније изнето, заноћило је код с. Милине, а десна дивизиска побочница на Поповом Парлогу, 2 км северно од Божиног Брда, на коме је заноћило десно крило III српске армије.
Борба код Крупња
Правац од Љубовије ка Крупњу бранио је Љубовиски одред (2 батаљона III позива).
Руднички четнички одред мајора Танкосића, упућен ка Крупњу, стигао је тамо 14 августа увече, кад и једна чета 3 прекобројног пешадиског пука I позива, која је била упућена као појачање Рудничком четничком одреду.
Петнаестог августа изјутра командант III српске армије добио је од мајора Танкосића извештај да је непријатељ разбио Љубовиски одред на граници, и правцем од Љубовије стигао на висове више самог Крупња.
У 13 часова истога дана командант III српске армије добио је опет извештај од мајора Танкосића да га је више Крупња напао један непријатељски пук и да снагом којом располаже неће моћи одржати Крупањ.
Командант III српске армије наредио је да се из армиске резерве код Малог Граца упути 1 батаљон 5 пешадиског пука II позива ка Крупњу.
У 14.45 часова добијен је извештај среског начелника, који је напустио Крупањ и повукао се у с. Бањевац, да је непријатељ заузео Крупањ.
Видећи да је тиме угрожен правац Крупањ – Завлака, командант III армије одлучује се да, на рачун солидности одбране јаребичких положаја, што јаче обезбеди свој леви бок и позадину, па наређује да се ка Крупњу упути и остатак 5 пешадиског пука II позива и 2 брдска топа.
Командант тога пука, маршујући целу ноћ 15/16 августа преко Завлаке ка Крупњу, ухватио је 16 августа изјутра везу са Рудничким четничким одредом, који се налазио на Доловском Брду.
Затишје на фронту III српске армије. – Целог дана 15 августа владало је на фронту III српске армије затишје због застоја у наступању 36 аустроугарске пешадиске дивизије и 11 брдске и 13 пешадиске бригаде. Непријатељ се прикупљао на положају изнад села Брезјака (трупе 36 дивизије) и вршио извиђање према фронту III српске армије.
У 10.25 часова, у близину с. Јаребица стигао је Дрински дивизиски коњички пук I позива (2 ескадрона и 2 митраљеза) од Шапца преко с. Текериша, и одмах је упућен у извиђање ка Грнчарском Гробљу, а једна официрска патрола упућена је преко с. Завлаке ка Крупњу, да дође у везу са мајором Танкосићем.
Застој непријатељског наступања на фронту III српске армије у току 15 августа искоришћен је за утврђивање и рашчишћавање предтерена. Трупама је издата муниција из бојне коморе, а она је упућена ка мунициској колони ради попуне.
Ноћ 15/16 августа на фронту III српске армије прошла је мирно.
Штаб III српске армије дошао је из Ваљева у с Осечину, одакле је руководио операцијама у току наредних дана.