Ужичка група 15 августа
VI аустроугарска армија. — 16 корпус овладао је са главном снагом Чајничем и с. Заборком, а 8 бригада заузела је с. Челебић. 15 корпус припремао се за одбрану Вишеграда, док је 1 дивизија (7 и 9 бригада) посела мостобран на десној обали Дрине. 48 дивизија са 12 брдском бригадом рашчишћавала је босанску територију у околини Сребрнице од српских четничких одељења.
Ужичка војска је вршила у току 15 августа са Шумадиском дивизијом II позива припреме за напад на Вишеград и прелаз преко Дрине (припремање грађе за израду скела и сплавова). Лимски одред налазио се у наступању правцем Вихра – Рудине – Бујак – ушће Лима. Батаљон за везу са црногорским јединицама налазио се на линији с. Прибишићи – Голеш.
Пљеваљска дивизија, притиснута јаком снагом (главне снаге 16 корпуса), изгубила је Чајниче и с. Заборак и налазила се на положају Метаљка. Да не би била прекинута веза између црногорских трупа и Ужичке војске, командант Пљеваљске дивизије тражио је енергичну акцију левог крила Ужичке војске. Командант Ужичке војске је сматрао да ће најбоље олакшати ситуацију код Пљеваљске дивизије нападом на Вишеград, па ако га заузме да продире ка Рогатици.
Рад српске Врховне команде 15 августа
Од извештаја које је Врховна команда добила у току 15 августа, од највећег утицаја на њене одлуке били су извештаји команданта Дунавске дивизије I позива и команданта Обреновачког одреда, који јављају да непријатељ, почев од 15 августа изјутра, врши јако бомбардовање Београда и Обреновца.
На основу догађаја код II и III српеке армије и Ужичке војске, Врховна команда доноси одлуку да не мења наређења издата за претстојећу битку. Али, с обзиром на јако бомбардовање Београда и Обреновца, она одлучује да Тимочку дивизију I позива и Тимочку II позива не доводи до Ваљева, како је раније било наређено, већ да их извесно време задржи у Лазаревцу.
У духу те одлуке издато је наређење команданту I армије да Моравска дивизија II позива, која истога дана (15 августa) стиже на Уб, ту и остане, а да остале две дивизије (Тимочке I и II позива) које увече стижу у Лазаревац задржи ту до даљег наређења, с тим да командант I армије обрати пажњу на правац од Обреновца; код Јабучја на Колубари да се постави понтонски мост за бољу везу Лазаревца са Убом; Штаб I армије да буде на Убу.
Наређење издато команданту I армије показује да је српска Врховна команда била импресионирана бомбардовањем Београда и Обреновца и да је и том приликом окренула поглед ка северном фронту.
Наглашавање команданту I армије да обрати пажњу на правац од Обреновца последица је предубеђења Врховне команде о јачем непријатељском груписању у Срему; оно показује да II аустроугарска армија својом демонстративном акцијом (јаког бомбардовања Обреновца) још и даље кочи слободу акције Врховне команде, спречавајући је да се са целокупном главном снагом баци против V аустроугарске армије, која већ врши продирање са Дрине ка Ваљеву.
Задржавањем стратегиске резерве (I армије) на удаљењу 2 – 3 дана марша од фронта Крупањ – Јаребице – Текериш, на коме се развијају свега четири српске пешадиске дивизије, ризиковало се да при енергичном раду непријатеља стратегиска резерва (I армија) закасни да узме учешће у бици.
С друге стране, наређење Врховне команде да I армија постави понтонски мост преко Колубаре код Јабучја, ради боље везе између Лазаревца и Уба, изражава њену намеру да и две Тимочке дивизије (I и II позива), које сада задржава код Лазаревца, пребаци из његове околине у околину Уба чим се разјасни ситуација код Београда.
Одређивање Уба за место Штаба I српске армије изражава намеру Врховне команде да и I српска армија крене на запад, а са друге стране и њену бригу за безбедност правца од Обреновца.