Ужичка група
VI аустроугарска армија
16 корпус. – Главнина корпуса са предњим деловима стигла је 18 августа увече на доњи ток Лима код Руда и Устибара, а 8 брдска бригада наступала је ка Пљевљу.
15 корпус. – 1 пешадиска дивизија (7 и 9 брдска бригада) држала је своје мостобране на десној обали Дрине код Вишеграда; 10 брдска бригада (48 дивизије), пребачена преко Дрине 16 августа, потисла је српске трупе ка Гостиљу. 12 брдска бригада (48 дивизије) дејствовала је према Рогачици.
40 хонведска дивизија, после врло заморних маршева, стигла је 18 августа из Сарајева у Рогатицу.
Српска Ужичка војска
Шумадиска дивизија II позива остала је у току 18 августа на својим положајима, водећи слабије борбе према Вишеграду. Трупе десне колоне држале су положај В. Гостиље – Јањача.
С обзиром на повлачење Лимског одреда на линију Вихра – Варда, Шумадиска дивизија II позива предузела је мере за заштиту свог левог бока.
Ужичка бригада, по наређењу команданта Ужичке војске, упутила је два батаљона 4 пешадиског пука II позива преко Биоске – Палисада ка с. Јабланици, да затворе правац Прибој – Чајетина.
Према Рогачици је примећен код с. Бачевине, непријатељски одред (12 брдска бригада) који је потиснуо чете III позива.
По наређењу команданта Ужичке војске упућен је један батаљон III позива на Дебело Брдо, ради осигурања правца ка Ваљеву.
Лимски одред. – Због повлачења трупа на левој обали р. Лима, трупе на десној обали Лима повукле су се на Вихру и Варду. Трупе на левој обали водиле су борбу против делова 16 корпуса до мрака 18 августа, па су се повукле на његову десну обалу око Руда. Батаљон III позива (веза са црногорском Пљеваљском дивизијом), после борбе на Јаворју и Јаблану повукао со у правцу Балковића и Врбова.
Црногорска Пљеваљска дивизија, после повлачења из Пљеваља у току 17 августа, прикупљала се 18 августа код Пријепоља ради примања борбе. Према Пљеваљској дивизији наступала је ка Пљевљу 8 брдска бригада, јачине 4 батаљона, 6 брдских топова, 12 митраљеза, 1 пионирског одељења, 2 ескадрона коњице и 500 – 600 наоружаних муслимана.
Рад српске Врховне команде
Процена сигуације
На основи извештаја добијених у току 18 августа као и телефонских разговора вођених са командантима армија, у Врховној команди дошло се до закључка: да је ситуација на целом фронту доста повољна и да решење битке има да падне на фронту II српске армије, и то на церском отсеку, где бију бој Комбинована и Моравска дивизија I позива.
Ситуација на фронту III српске армије не задаје бриге, јер је благовремено стигла Моравска дивизија II позива на угрожено крајње лево крило армије.
Дејство, пак, непријатеља (12 брдска бригада) од Рогачице преко Дебелог Брда, где се налазе само две допунске чете, које припадају III српској армији, могла би парирати Ужичка војска.
Што се тиче северног фронта, на коме се налази Обреновачки одред, Дунавска дивизија I позива и Браничевски одред, непријатељ према њему очигледно демонстрира, јер ни после толико дана не предузима озбиљнију акцију.
Одлука Врховне команде: Појачати лево крило II српске армије на Церу, где бију, већ трећи дан, отсудан бој Комбинована и Моравска дивизија I позива, ако то ситуација на десном крилу армије, у рејону Шапца, дозвољава. Стога се оставља команданту армије да о томе донесе дефинитивну одлуку и, према ситуацији, употреби Тимочку дивизију I позива, која му је раније стављена на расположење.
Команданту Ужичке војске ставити у дужност осматрање и обезбеђење правца Рогачица – Ваљево.
Наређења Врховне команде:
Команданту II армије – В. Бошњак: „Ако није хитна потреба, да се дивизија из I армије, која Вам је
стављена на расположење, употреби против Шапца, нека она продужи марш на Текериш и њоме потпомогните ђенерала Гојковића за напад на непријатеља.”
Команданту Ужичке војске – Вардиште: „Наредите одмах да се правац Рогачица – Ваљево јаче осматра и довољно обезбеди, јер се у томе правцу, по извештају команданта III армије, појављују непријатељске патроле.
На Дебелом Брду сада се налазе 2 слабе чете од допунских трупа из III армије; појачајте их одмах”.
Одлука Врховне команде за енергичније дејство од Текериша била је правилна, само није било умесно стављати команданта II армије у дилему о правцу употребе Тимочке дивизије I позива. Таквом неодлучношћу само је изгубљено време да се Тимочка дивизија I позива благовремено употреби за дејство у леви бок непријатеља у долини Јадра, како је било замишљено основном идејом маневра битке.
За отклањање опасности са правца Шапца, док се не доврши маневар главном снагом II српске армије (Комбинована, Моравска I и Тимочка I позива), требало је још тога дана упутити Тимочку дивизију II позива са Уба у помоћ Шумадиској I позива. Према процени ситуације саме Врховне команде, непријатељ на северном фронту према Обреновачком одреду, Дунавској дивизији I позива и Браничевском одреду само демонстрира, те према томе више није било разлога задржавати и даље Тимочку дивизију II позива на Убу.
Штавише, очигледно демонстративно држање непријатеља на северном фронту требало је да покрене Врховну команду на још енергичнију одлуку: да Дунавску дивизију I позива скине са северног фронта и пребаци је западно од Колубаре, у циљу груписања максималне снаге за битку, јер је задржавање две оперативне дивизије (Дунавске I и Дунавске II позива) на отсеку Београд – Рам 18 августа било сувишно.
Усиљено маршовање Тимочке дивизије I позива 18 и 18/19 августа
Тимочка дивизија I позива одмаршовала је 17 августа од Лазаревца на Уб (22 км), а 18 августа продужила је маршовање ешелонима преко с. Коцељеве до с. В. Бошњака и с. Брдарице (37 км), где је ушла у састав II армије.
Командант II армије наредио је 18 августа да Тимочка дивизија I позива још увече настави марш и стигне у простор с. Волујац – с. Румска (20 км).
Тимочка дивизија је 18 августа увече кренула, по ешелонима, на марш, и у зору 19 августа прикупила се, такође по ешелоиима, ка својим маршевским циљевима (Волујац – Румска).
С обзиром на основну идеју маневра битке – дејство у леви бок непријатеља у долини Јадра – и стварну ситуацију, Тимочку дивизију I позива требало је упутити 18 августа увече правцем с. В. Бошњак – с. Градојевић – с. Г. и Д. Сипуља – с. Г. и Д. Бадања, ради дејства у леви бок и позадину 13 корпуса. Упућена тим правцем 18 августа увече, Тимочка дивизија I позива узела би учешће у бици још у току 19 августа, док је 13 корпус још био ангажован према III армији, те би њено дејство у леви бок и позадину 13 корпуса било од пресудног резултата. Међутим, онако како је стварно поступљено, Тимочка дивизија I позива вршила је излишан покрет од с. В. Бошњака ка простору с. Румска – с. Волујац, одакле је враћена и упућена, 19 августа, преко Текериша, на југ ка планини Влашићу (Стража), ради дејства на непријатеља на Марјановића Вису. Она је стигла на бојиште тек 20 августа, извршивши, уствари, „удар у ветар”, јер се 13 корпус већ био извукао из долине Јадра, остављајући тамо још само своје заштитничке делове.
Тиме је цео заморни маневар Тимочке дивизије I позива био промашен.