Ужичка група
VI аустроугарска армија
16 корпус прешао је главном снагом р. Лим код Руда и Прибоја. Његова 8 бригада заузела је тога дана Пљевље и предузела покрет ка Пријепољу. 15 корпус је, с обзиром на тешку ситуацију V аустроугарске армије у долини Јадра, добио задатак да што пре одбаци преко границе све српске снаге (Шумадиску дивизију II позива), које се налазе на утврђеним положајима источно од Старог Брода и Вишеграда.
Овај корпус употребио је цео дан 19 августа за груписање снага и припрему напада, за који је издата ова заповест:
„1) Генерал-мајор фон Табајди са 10 брдском и 79 хонведском бригадом наступа од Старог Врода преко с. Влаховића и Кука ка с. Заовине (с оне стране границе).
2) Фелдмаршал-лајтнант Багат са 1 пешадиском дивизијом (7 и 9 брдском бригадом) наступа од Вишеграда према вису Панос у две колоне: лева пуковник Хрозни, са 9 брдском бригадом (ојачаном немачким скадарским одредом, једним батаљоном 87 аустриског пука и једном брдском батеријом) наступа ка висовима северно од Паноса, а десна, генерал-мајор Сертић са 7 брдском бригадом и 1 брдском батеријом наступа према Паносу обухватајући га са севера.
3) Код Вишеграда, као резерва, фелдмаршал-лајтнант Браун са 80 хонведском пешадиском бригадом и већим делом артиљерије, која ће под командом фелдмаршала Крауса ватром помагати напад.
Напад се има предузети 20 августа ујутру рано.”
12 брдској бригади, услед ситуације код V армије у долини Јадра, наређено је 19 августа да крене од с. Бачевице ка Љубовији и да се стави на расположење команданту V армије.
Ужичка војска
На фронту Шумадиске дивизије II позива, осим артиљериске ватре, није било борбе, јер је 15 корпус провео 19 август у припремама за напад.
Лимски одред. – 19 августа у 10.30 часова непријатељски 16 корпус почео је напад на Рудо у две колоне: десном преко Јеленин Града, а левом преко с. Стргаче. Артиљерија је била на Багану (Слатини). Како је једна непријатељска колона већ прешла на десну обалу Устибарске Реке, Лимски одред је после 17 часова почео повлачење ка Прибоју и караули Црни Врх.
Батаљон III позива на левој обали Лима отступио је на Црнуге јужно од Прибоја где је одржао положај до 19 часова, а тада се повукао на Црни Врх источно од Прибоја. Са црногорском Пљеваљском дивизијом није било везе, јер се 8 бригада дубоко увукла између ње и Лимског одреда.
Ужичка бригада у току 19 августа иије узнемиравана, пошто се 12 брдска бригада, због неуспеха у долини Јадра, прикупљала за покрет ка Љубовији.
Пљеваљска дивизија отступила је ка Комарану и Бродареву, јужно од Пријепоља. Аустроугарска 8 брдска бригада, по заузећу Пљевља, наступала је ка Пријепољу у два правца: Пљевље – Пријепоље и преко с. Врхова и Бабиња ка Пријепољу.
Командант Ибарске дивизиске области из Новог Пазара упутио је појачање, и то: један кадровски батаљон који је 19 августа у подне стигао у Пријепоље, и Новопазарски одред који се налазио на маршу из Новог Пазара ка Сјеници.
Рад српске Врховне команде
Процена ситуације. – На основу извештаја добијаних у току 19 августа, Врховна команда је закључила да је ситуација на фронту III и II српске армије, нарочито у долини Јадра и на Церу, повољна. Задавало је извесну бригу дејство непријатеља у правцу Дебелог Брда. јер је то најкраћи правац ка Ваљеву, а Ужичка војска, услед неповољне ситуације у бившем Новопазарском Санџаку, тешко ће моћи обратити озбиљну пажњу на правац Рогачица – Дебело Брдо – Ваљево.
Али отступање Шумадиске дивизије I позива од Шапца на десну обалу Добраве, и уопште ситуација у рејону Шапца, задавали су велику бригу, јер би енергично непријатељско дејство и евентуално његово продирање правцима Шабац – Текериш и Шабац – Ваљево могли осујетити успех II српске армије у Јадру.
Одлука Врховне команде:
1) обезбеђење правца преко Дебелог Брда ка Ваљеву поверити III српској армији;
2) на правцу од Шапца употребити и последњу дивизију – Тимочку II позива, која је остала у саставу I армије на Убу, да са Шумадиском дивизијом I позива спречи непријатељу продирање од Шапца док се не задобије потпуна победа на Церу. Обе дивизије ставити под команду команданта I армије, поверавајући му извођење дејства ка Шапцу;
3) да се командант II армије ослободи бриге према Шапцу и потпуно посвети главном задатку – епергичном дејству у леви бок и позадину главне непријатељске снаге у долини Јадра и на Церу. Под његовом командом да остану и даље: Комбинована, Моравска и Тимочка дивизија I позива и Коњичка дивизија;
4) да се утврде зверства и свирепости према нашем стаиовииштву, почињени од стране непријатељских трупа.
У духу ове одлуке издата су потребна наређења.
Процена ситуације и одлука Врховне команде биле су умесне, а нарочито одлука да се дејство према Шапцу повери команданту I српске армије, како би се командант II српске армије ослободио брига са те стране и сав посветио ексилоатацији извојеване победе на Церу – Иверку. Нажалост, та је одлука закаснила у погледу свестране експлоатације извојеване церске победе, јер је 9 пешадиска дивизија још у току поподнева 19 августа успела да отступи до Дрине, у рејон Лешнице. а 13 корпус успео је да се у току ноћи 19/20 августа извуче испод бочног удара II српске армије, једно због неактивиости Моравске дивизије I позива, а друго због погрешног одређеног правца дејства Тимочке дивизије I позива.