VI аустроугарска армија
Напад 15 корпуса. – Према заповести за напад од 19 августа, 15 корпус предузео је 20 августа изјутра напад са фронта Вишеград – Стари Брод на део положаја Шумадиске дивизије II позива Панос – Гостиље, управљајући тежиште напада (1 дивизија и корпусна резерва) у међупростор између средњег (Панос) и десног (Гостиље) отсека Шумадиске дивизије II позива. Напад је извођен са великом жестином, али су трупе Шумадиске дивизије II позива пружиле упорну одбрану и успеле да положај одрже до мрака.
Корпусна резерва успела је да око подне заузме вис Паналиште и да пружи помоћ левој нападној колони 1 дивизије (9 бригади) у овлађивању висовима северно од Паноса. 10 брдска бригада овладала је Гостиљем.
Срби су се повукли у току ноћи преко грапице, те је на тај начин 15 корпус избио на линију Орлине – Велики Столац – Тетребица – караула Запољска – Гостиље Брдо—Јањача, на којој је заноћио.
12 брдска бритада (48 дивизије) оставила је на десној обали Дрине, код с. Бачевице, према Рогачици, слабе делове и одмаршовала ка Љубовији у састав V армије.
И тако се десило да 15 корпус, уместо да пређе у напад кад победоносна V аустроугарска армија уђе у Ваљево, како је било предвиђено операциским планом Поћорека од 9 августа, прелази у напад баш онда кад се тучена V аустроугарска армија пребацује на леву обалу Дрине. Иако се ситуација потпуно променила, Поћорек је ипак упорно остао при првобитној идеји у погледу оперативне улоге 15 корпуса.
Продужење наступања 16 корпуса. — Главна снага 16 корпуса, после тешких борби при прелазу Лима 19 августа, продужила је 20 августа наступање са двема колонама: десном (4 и 6 брдска бригада) преко Прибоја, и левом (1, 2, 5 и 13 брдска бригада) преко Бјелог Брда ка положају Лимског одреда Цигла – Црни Врх. 8 брдска бригада продужила је 20 августа наступање из Пљеваља ка Пријепољу.
Продужење офанзивне акције 16 корпуса као и целе VI аустроугарске армије у току 20 августа, тј. у времену кад се тучена V аустроугарска армија пребацивала на леву обалу Дрине, претстављају оперативну нецелисходност, противну начелу економије снага. Најпре је пуштена V аустроугарска армија да се усамљена бори против главне српске снаге, а сада усамљена VI аустроугарска армија прелази у офанзиву против Србије. Разуме се да је ту оперативпу погрешку морао најзад увидети и Поћорек, и ма колико да је био занесен својом офанзивом ка Ужицу, ипак је 21 августа наредио да се обустави даља офанзива, која је само довела до великих и излишиих жртава.
Ужичка војска
Шумадиска дивизија II позива. – Нападнута тога дана од 15 корпуса, Шумадиска дивизија II позива пружила је упорну одбрану на положају десног и средњег отсека Гостиље – Панос, успевши да положаје одржи до мрака; потом је, под заштитом ноћи, повукла трупе средњег и левог отсека на положаје Милошевац – Шарган, оставивши према непријатељу јаке заштитнице на граничним положајима, а трупе десног отсека задржала на положају Јањача – Гостиље Брдо – караула Запољска – Бијели Усељ. Повлачење је извршено у току ноћи 20/21 августа без икаквог непријатељевог притиска.
На леви дивизиски отсек непријатељ није предузимао напад.
Због упорности одбране, Шумадиска дивизија II позива претрпела је у току 20 августа јаке губитке, али је и непријатељ у томе нападу имао знатне губитке.
Лимски одред, под притиском 16 корпуса, повукао се на положај Цигла – Црни Врх, на коме је заноћио 20/21 августа.
Због продирања 8 бригаде ка Пријепољу била је прекинута свака веза између Лимског одреда и црногорске Пљеваљске дивизије.
Ужичку бригаду у току 20 августа непријатељ није узнемиравао, пошто је његова 12 бригада одмаршовала према Љубовији.
Пљеваљска дивизија налазила се 20 августа на положају код Комарана и Бродарева (јужно од Пријепоља), где је очекивала појачања од Црногорске војске.
Одбрану Пријепоља предузео је кадровски батаљон 5 пука, кога је био упутио командант Ибарске области, али пошто га је у току 20 августа разбила 8 брдска бригада,, то је правац Пријепоље – Нова Варош остао нештићен.
Рад српске Врховне команде 20 августа
Процена ситуације. – На основу извештаја добијених у току 20 августа, Врховна команда закључила је да је Церска битка дефинитивно добијена, јер непријатељ не само што је отступио ка Дрини гоњен од делова III и II српске армије него је већи део своје снаге већ пребацио на леву обалу Дрине, порушивши мостове за собом. Али се његова јака снага налазила још у рејону Шапца и према Ужичкој војсци.
Одлука Врховне команде. – На основу предње процене ситуације Врховна команда је одлучила:
1. Да за сваки случај појача Обреновачки одред.
2. Да III српска армија продужи гоњење долином Јадра ка Лозници са Дринском дивизијом I и II позива, и ка Крупњу са Моравском дивизијом II позива, но с тим да један пук пешадије са једном батеријом из ове дивизије остане код Пецке, за осигурање правца Љубовија – Пецка.
3. Да II српска армија, која је са Комбинованом и Моравском дивизијом I позива и Коњичком дивизијом већ избила на Дрину, врати Тимочку дивизију I позива из долине Јадра преко Текериша у с. Мровску на расположење Врховној команди за евентуалну употребу према северном фронту.
4. Да I српска армија, у чијем су се саставу сада налазили Шумадиска дивизија I позива, Тимочка дивизија II позива, Обреновачки одред и Дунавска дивизија I позива, обрати пажњу на северни фронт, нарочито на правце преко Шапца.
У духу те одлуке издата су потребна наређења.