Тактички рад Аустроугарских трупа
Тактичко извиђање и обавештавање. – Дивизиски коњички ескадрони показали су слабу активност у служби извиђања и обавештавања, јер су се слабо сналазили на непознатом и покривеном земљишту, а поред тога плашили су се и препада српских четника и родољубивог становништва, па су радили сувише опрезно. Доказ за то је изненадни сусретни бој код Текериша.
Па ни од стране пешадије ова служба није била добро организована. Употреба пешадиских официрских патрола била је слаба из истих разлога, те се врло често дешавало да су аустроугарске јединице у маршевском распореду, чак и на одмору, биле изненађиване, како препадима и упадом пешадије тако и ватреним препадима добро маскиране српске пешадије и артиљерије. Исто тако слабо је вршено и борбено извиђање, те се скоро никад није знало стање непријатеља пред собом.
Служба извиђања уопште је била врло слабо организована и извођена, што је имало за последицу непознавање стварног стања на српској страни, а у вези с тим пропуштање повољних тренутака за искоришћавање слабих страна српског распореда, доживљавање изненађења и препада од стране српских трупа и српске ватре и подношење излишних губитака. За овако слабу организацију службе извиђања нису постојали објективни разлози.
Служба обезбеђења је била слаба, тако да су трупе често биле излагане српским препадима.
Маршевање је извођено са много обзира према трупи, те су вршени кратки маршеви, а маршевање ноћу није ни примењивано, изузев при отступању 13 корпуса 19/20 августа.
Борба
Напад. – Сви аустроугарски напади извођени су веома обазриво и споро, без довољно артиљериске припреме и енергије.
Често се дешавало да се целе аустроугарске јединице: водови, па и чете, митраљеска одељења и батерије крећу на бојишту отворено у сфери српске ватре, а пешадија још и у густим постројима, што је био знак оскудице ратног искуства.
У борби није било везе нити узајамног помагања, нарочито између пешадије и артиљерије, услед чега су напади били скопчани са великим губицима.
Гоњење. – После успелог напада скоро је редовно изостајало. Ограничавало се само на гоњење ватром.
Одбрана. – У одбрани су аустроугарске јединице дале боље резултате; одбрана 9 пешадиске дивизије пример је борбене жилавости и упорности.
Отступање. – Но, најбоље резултате постигли су у отступању како аустроугарско више командовање тако и трупе. Разуме се да су томе ишле на руку погрешке и недовољно енергичан рад српских оперативних јединица при гоњењу.
Борба на земљишту покривеном високом кукурузом. – У тим борбама аустроугарске су се трупе најгоре сналазиле, немајући прегледност и губећи оријентацију. Оне иису биле навикнуте на борбу у растреситим, ситно рашчлањеним борбеним стројевима.
Ноћне акције су нерадо примењиване, изузев прелаза преко Саве и Дрине у току ноћи 11/12 августа, који је могао бити припремљен на сопственој обали. Узрок слабој примени ноћних акција по преласку на земљиште Србије вероватно је било слабо познавање земљишта и потреба да се искористи помоћ бројно надмоћније и муницијом снабдевеније артиљерије.
Квалитет родова војске
Аустроугарска пешадија била је храбра и пуна пожртвовања, али је показала оскудицу ратног искуства и невештину у свом тактичком раду.
Артиљерија није прецизно гађала, шграпнели су јој се редовно високо распрскавали, није била добро организована и одржавана веза са пешадијом, нарочито на покривеном земљишту, те је често тукла и сопствену пешадију, деморалишући је (случајеви под Шапцем).
Квалитет старешинског кадра. – Старешински кадар није имао ратног искуства, ни довољно практичне спреме и умешности у вођењу својих јединица нарочито на покривеном земљишту, те вођење јединица није било прилагођавано дејству српске ватре нити земљишту, а последица тога били су излишни тубици.
Тактички рад српских трупа
Тактичко извиђање и обавештавање. – Дивизиска коњица вршила је извиђање врло опрезно, те није дала очекиване резултате. Мећутим, када се има у виду да се битка тукла на сопственој територији – на мање-више познатом земљишту и да је развучени распоред непријатеља са великим међупросторима, нудио повољне услове за њено дејство, онда се тако опрезан рад не би могао ничим правдати.
Исто тако ни од стране пешадије није било добро организовано извиђање. Употреба пешадиских официрских патрола није била довољно интензивна и њихов рад био је доста слаб, мада су сви објективни услови били повољни. Због тога се и десио изненадни ноћни судар код Текериша 15/16 автуста; због тота се десна колона Комбиноване дивизије уздржала од гоњења гребеном Цера 19 августа по подне, а Тимочка дивизија I позива развила се за напад на Марјановића Вис, који је већ био повраћен; због тога је III српска армија стално била у заблуди о појави 48 дивизије од Љубовије итд.
Борбено извиђање, нарочито ноћу, такође није било довољно интензивно. Збот тота се и десило да се 13 корпус непримећено извукао у току ноћи 19/20 августа испред III српске армије и отступио ка Лозници; због тога је и трупа генерала Тршћанског успела да се неопажено извуче испред Шумадиске дивизије I позива и повуче се ка Шапцу по дану (20 августа).
Служба извиђања на српској страни, иако је била боља но на аустроугарској, ипак је била непотпуно организована и недовољно интензивна, нарочито у погледу употребе коњичких и пешадиских официрских патрола. А Церска операција и Церска битка пружале су најповољније услове за успешан рад официрских патрола кроз међупросторе које је нудио широко растегнути распоред како аустроугарског маршманевра тако и аустроугарског битачног фронта.
Поред тога, ни сопствено становништво није за то искоришћено, а могло је пружити драгоцене услуге извиђачким органима и умногоме им олакшати рад. Нажалост, за такву улогу становништво није било за време мира организовано и припремљено, а брз развој операција није дозвољавао да се у том погледу у току рата поститне нешто озбиљније.
Обезбеђење. – Служба обезбеђења на српској страни била је правилно ортанизована и добро извођена, те није било случајева изненађења и панике.
Маршевање. – Од стране српских команданата армија и дивизија правилно је био схваћен значај брзине извођења маршманевра, која се морала постићи да би се почетни стратетиски развој прилагодио стварној оперативној ситуацији.
Због тота су дивизије II српске армије пружиле сјајан пример маршевања, како дању тако и ноћу, преваљујући просечно 50 км дневно. Резултат тог усиљеног маршевања био је: непријатељски 8 корпус био је предухитрен у свом намераваном избијању на линију Текериш – Скакалиште – с. Десић, а тиме је била ударена основа за српску победу у Церској бици.
Борба
Напад. – У нападу Комбиноване и Моравске дивизије I позива на 9 аустроугарску дивизију отледа се недовољна повезаност рада тих двеју дивизија, што је била последица отсуства више корпусне команде, која би објединила њихов рад. Командант II српске армије, растргнут пажњом у правцу Текериша и у правцу Шапца, није се могао сав посветити на тежишту дејства – Текериш.
У нападу Комбиноване и Моравске дивизије I позива пада у очи, нарочито у току 18 августа, отсуство рационалне концентрације артиљериске ватре на поједине тачке непријатељског положаја, према њиховој важности (није био одређен ред падања тачака), због чега се напад морао продужити у току 19 августа пре подне.
Иначе, техника напада српских пешадиских јединица била је боља од аустроугарске; српске су се јединице одлично прилагођавале земљишту и непријатељској ватри, наступајући у рашчлањеним борбеним порецима и растреситим стројевима често по групицама и појединце, према земљишту, јачини ватре и удаљењу од непријатељског положаја; а уз све то одржавајући тесну везу са својом артиљеријом (пратећом, колонском и дивизиском), која је свесрдно помагала пешадију, крчећи јој пут сламањем непријатељског отпора.
Гоњења. – Преморене дуготрајним борбама (трупе III српске армије су водиле осмодневне борбе, а трупе Церске групе II српске армије бориле су се три и по дана), српске дивизије су показале слабу активност у гоњењу, нарочито десна колона Комбиноване дивизије I позива и све три дивизије III српске армије.
Ни Коњичка ни Шумадиска дивизија I позива нису биле довољно активне у гоњењу, нарочито Коњичка дивизија, која је 20 августа имала повољних услова за гоњење.
Одбрана. – У одбрани како јединице III српске армије (изузев Шабачког и Лешничког одреда) тако и Шумадиска дивизија I позива показале су велику упорност против бројно и технички знатно надмоћнијег непријатеља, нарочито у погледу артиљерије. Томе су доприпели: вешто прилагођавање земљишту и маскирање, тесна узајамна веза између пешадије и артиљерије и одлучно залагање почесних и дивизиске резерве у извођењу противнапада.
Отступање српских трупа, како III српске армије тако и Шумадиске дивизије I позива, вршено је умешно и у реду, разуме се благодарећи умногоме неактивности аустроугарских трупа, које уопште нису предузимале гоњење, нарочито не ноћу.
Борба на земљишту покривеном високим кукурузима. – У тим борбама српске су се трупе много боље сналазиле од аустроугарских, дејствујући вешто прикривеним одељењима и приређивањем ватрених препада на аустроугарске трупе, које су наступале у смакнутим стројевима и често губиле оријентацију.
Ноћне акције. – Док су се аустроутарске трупе устезале од примене ноћних акција, српске су их трупе примењивале и у већем обиму, као што је био ноћни поход Комбиноване дивизије ка Косанином Граду, који је довео до ноћног судара 15/16 августа више Текериша, и напад одреда III српске армије (ојачаног 17 пешадискот пука I позива) 19/20 автуста у циљу преотимања Марјановића Виса.
Квалитет родова војске
Пешадија је имала ботато ратно искуство, стечено у балканским ратовима; показала је ванредну жилавост, отпорност и храброст у одбрани, а насртљивост у нападу. Стално је била у добро ортанизованој вези са својом артиљеријом.
Артиљерија је верно сачувала своје лепе традиције, које је стекла још у српским ратовима за ослобођење и независност вођењем против Турске 1876, 1877 и 1878 тодине, па је те особине још више усавршила и испољавала, како у Балканским ратовима тако и у Церској бици. Она је била моћан пратилац и помагач пешадије у свим приликама. Дејство њене ватре било је увек добро ретулисано и прецизно. Она се није устручавала, када је ситуација захтевала, да у интересу подизања морала своје пешадије дође чак и у стрељачки строј и одатле дејствује отворено картечном ватром.
Коњица је углавном извршила додељене јој задатке извиђања као и борбе пешке и на коњу, како су кад то прилике захтевале. Рад ојачане Коњичке дивизије 16 августа и рејд 3 коњичког пука у позадини 21 дивизије 17 августа сјајни су примери активног рада српске коњице у Церској бици.
Квалитет старешинског кадра. – Нарочита заслуга за успех у Церској бици припада храбрим старешинама (активним и резервним) свих родова војске, које су зналачки, неуморно и херојски вршиле своје борбене задатке.
Захваљујући храбрости и пожртвовању српских трупа, предвођених ваљаним старешинама, и поред многих недостатака у оружју, муницији (нарочито артаљериској) и осталој спреми, Церска битка је извојевана у корист српског оружја.
Квалитет српског војника. – Српски војник, по природи бистар и разборит, врло жилав, отпоран и истрајан, навикнут на тежак и суров живот, с малим задовољан, традиционално храбар и одважан, потпуно одан својим старешинама, запојен љубављу према отаџбини и слободи, прожет мржњом према агресору, а при свем том обогаћен ратним искуством из два Балканска рата, потпуно је правилно схватио своје дужности и вршио их са пуним самопрегором и пожртвовањем у току Церске операције и Церске битке.
Највише и више командовање
Српско највише и више командовање, иако у несразмерно тежој стратегиској ситуацији од аустроугарског, успело је да вештим руковођењем Церском операцијом и Церском битком, уз храбро држање и тактички вешто вођење српских трупа, задобије победу над бројно јачом, у артиљериском наоружању и муницијом богатијом, а у материјално-техничком погледу опремљенијом Балканском војском.
Нарочито се у Церској операцији и Церској бици истичу способности војводе Путника као војсковође, који је вештим прилагођавањем новоствореној стратегиској ситуацији успео да на време изврши промену почетног стратетиског развоја, а правилним избором тренутка за битку и својом одлучношћу успео да аустроугарском командовању истргне из руку оперативну иницијативу и да бије по идеји маневра класичну Церску битку, којој по смелости има мало равних у историји ратова.