Операције црногорске војске 1914

У вишeвековној борби за слободу Црна Гора је - све до завршетка рата 1876-78 године - била такорећи ратни логор, у коме је живот њеног становништва био прожет претежно војничким духом. У то време сваки Црногорац - способан да носи оружје без обзира на године стрости - био је борац и бранилац своје домовине.

Више и највише командовање аустроугарске војске није било на висини својих задатака, особито у почетним операцијама 1914 год. Њихови оперативни планови били су нереални, организација командовања сложена, а притом прихваћена немачка војна доктрина неправилно примењена од њих, довела је аустроугарску војску на самом почетку рата до неколико тешких пораза (Цер, Сувобор, Галиција и др.)

Аустроугарски ратни план за напад на Србију и Црну Гору 1914 године био је офанзиван. Основна идеја тога ратног плана била је да се енергичном офанзивом уништи првенствено српска војска, а потом црногорска.

Народ у Србији и Црној Гори био је потпуно свестан да Аустро-Угарска жели да пороби њихове земље, зато је у тим критичним данима био једнодушан и одлучан да се до последњег бори за одбрану слободе и независности.

Нема докумената о томе да ли је Црна Гора за рат 1914 године имала ратни план. Краљ Никола је начелнику оперативног отсека Министарства војног, бригадиру Јову Бећиру, 23 јула наредио да се за одбрану ловћенског фронта употребе четири бригаде, а осталих 14 бригада да распореди - по свом нахођењу - за одбрану осталих фронтова Црне Горе.

Тежишто црногорских операција 1914 године било је на фронту Санџачке војске. Код Херцеговачког одреда вођене су борбе тактичког значаја, а код осталих одреда акције мањег обима.

Груписање црногорске војске и њене почетне операције, скоро до свршетка Церске битке, извођене су без заједничког операциског плана српске и црногорске војске. Несумњив је пропуст српског и црногорског државног руководства што пре почетка ратних дејстава није остварена координација заједничких операција.

Одмах по свом формирању Санџачка војска је добила задатак да аустроугарске јединице из Санџака одбаци преко границе. Од аустроугарских снага пред фронтом Санцачке војске остављени су делови 8 брдске бригаде (која је била у повлачењу за одбрану линије Горажде - Фоча), ојачани са „шуцкорима“ и граничарима.

У духу заједничког операциског плана српске и црногорске војске, а у вези офанзиве Ужичке војске преко Вишеграда у југоисточну Босну, српска Врховна команда је 16 септембра одредила задатак Санџачкој војсци и Дринском одреду.

Упадом Ужичке војске и црногорске офанзивне групе у југоисточну Босну, поред угрожавања позадине VI аустроугарске армије, угрожено је и Сарајево. Ова угроженост је повећана и дубљим продирањем српских четничких трупа у позадини VI армије ка долини р. Спрече.

Пошто аустроугарским снагама није успело да у борбама од 6-10 октобра протерају српске и црногорске трупе из Босне, команда Балканске војске је привремено обуставила операције на Дрини.

За време наступања црногорске офанзивне групе у југоисточну Босну, Херцеговачки одред имао је задатак да са мањим снагама врши притисак на непријатеља, а да притом не доведе у питање сигурност сопствене одбране.

За време извођења Колубарске битке главне снаге црногорске војске имале су задатак да обезбеде леви бок и позадину српске војске од упада аустроугарских трупа у Санџак, а остатак активним дејством привеже што јаче противничке снаге да би се спречило њихово упућивање на санџачки правац или на српски фронт.

Почетно груписање црногорске војске било је погрешно, али је корегирано на време (формирање Санџачке војске), те није имало штетног утицаја на операције српске војске нити је отежавало њене победе у овој ратној години. Тим победама српске војске и црногорска војска је дала знатан допринос.