Назив књиге: Академски сликар Михаило Миловановић
Аутор: Ђорђе Пилчевић
Издавач: Арт – Друштвено предузеће за приказивање филмова, културу, просвету и уметност Ужице
Година издавања: 1998.
„Популаран приступ, сређено, хронолошко излагање догађаја, живописни детаљи – све то чини да ово штиво држи пажњу читаоца и то не само због потресне и узбудљиве биографије уметника, већ и због умешности писца…
Изванредно су живи и описи културних прилика које су, у истом периоду, владале у европским престоницама – Минхену, Прагу и Београду. Изложбе, концерти, приватна дружења, сви ти драгоцени подаци провлаче се као фина нит у ткању овог текста.
…Суптилним, ненаметљивим и аргументованим казивањем, аутор књиге Ђорђе Пилчевић гради слику о Михаилу Миловановићу као прегаоцу, народном човеку, храбром патриоти и јунаку, нежном супругу и оцу што интелигентном читаоцу говори више и уверљивије од било каквих великих речи и изјава. Овом књигом, на најбољи начин, истина о Михаилу Миловановићу коначно креће у свет, а његов завичај добија праву прилику да му се достојно одужи”
Мр Гордана Лазић
(Извод из рецензије)
МЕЂУ СЕНИМА РОДИТЕЉА
Захваљујући мојој мајци Вали,Чехињи,бескрајно заљубљеној у мога оца Михаила, у његову Србију,у његов ужички крај, сачувана су, може се рећи, сва њена писма која су стизала породици у Праг, чувана су као реликвија у великој кутији названој “Југославија”,а збиља, умела је лепо да пише.
Уз то,сачувала је одјеке очевог рада кроз штампу и публикације. То сам и ја касније, опседнут оцем, допуњавао, трагајући по библиотекама и антикварницама.
И мој отац је веома много писао.То је била лирска поезија, и гусларска етика, и корезија, и сатирични спев, и један роман. Али он је пре свега био моћан говорник и гуслар у свим свечаним приликама, али и покретач и аниматор друштвеног окупљања у свим срединама у којима је живео. Не заборавимо, у времену пре „мас-медија”.
Није било тешко из овакве грађе слагати коцкице мозаика – живот као на длану Михаила Миловановића и супруге Вале, његовог помагача и сталног, оданог пратиоца у правом номадском животу. И кућа у Рибашевини намењена за миран рад и старост, била је изграђена на ветрометини и укрштању путева војски и сила, у новом рату који ће доћи.
У борби за рехабилитацију оца која траје преко педесет година, осећам тугу, што сам објављивањем неких породичних писама повредио интиму, коју таква писма садрже.
Они ми то данас, сигуран сам, одобравају.
Захвалан сам Културно-просветној заједници Ужица на огромном залагању да ова књига изађе.
Борећи се међу првима да истина о моме оцу избије на видело, Ђорђе Пилчевић је предано и стрпљиво са живом радозналошћу, трагао и дошао до значајних докумената и изјава појединих личности. Тиме је повезао неке покидане нити и склопио целину животне приче о моме оцу Михаилу, чиме ме је много задужио.
Момчило Миловановић, дипл. инж.
