Балканско полуострво и јужнословенске земље

Назив књиге: Балканско полуострво и јужнословенске земље

Аутор: Јован Цвијић

Издавач: Државна штампарија краљевине СХС (књига прва) и Издавачка књижарница Геца Кона (књига друга)

Година издавања: 1922. (књига прва) и 1931. (књига друга)

“Имао сам план да дам синтезу својих испитивања о Балканском Полуострву, почињући са геоморфолошким питањима, којима сам посветио много већи део свога времена и рада. У томе су наступили ратови, и показало се корисније најпре претставити у целини антропогеографска испитивања, тим пре што сам крајем 1916. године позван да држим предавања на Сорбони, а она су била поглавито антропогеографскога и етнографскога карактера. Та су предавања публикована у књизи: La Peninsule Balkanique, Geographie Humane, у мају 1918. године.

Кад сам се вратио у Србију, нашао сам да је прву половину моје књиге превео Г. Боривоје Дробњаковић, професор и кустос Етнографског Музеја. Разгледајући тај посао, израђен са много пажње и савесности, уверио сам се колико је тешко преводом изразити мисли оригиналног дела са свима нијансама. Даље је било јасно да за нашу публику треба многе партије израдити са више детаља, и додати више скица и фотографија. Дело се морало прерадити и допунити. При томе ми је превод Г. Дробњаковића послужио као основа, и она је преиначавана, изузевши неколике прве табаке, који се штампају као тачан превод оригинала.

Ово није цело дело како је објављено на француском, већ само први део: Географска средина и човек. Доцније ће изаћи други део, о психичким и социјалним типовима јужних Словена. Због поменутих измена, и овај је први део већи него у оригиналу за осам до девет штампаних табака. А други ће део бити већи не само због нових проматрања о панонском и алписком психичком типу, већ и због излагања особина рељефа и насеља тих крајева, који се у многоме разликују од Балканскога Полуострва и Карста.
Тиме је обележен однос ове књиге према француском оригиналу, чији је план задржан.

Није ми била намера да у овом делу изнесем антропогеографске и етнографске резултате о појединим земљама, до којих сам дошао путовањем и проучавањем, већ да представим своју концепцију антропогеографије. Она ће се у целини моћи видети кад буде објављена други књига овога дела, а дотле се стручни читаоци могу помоћи француским оригиналом.”

Јован Цвијић, у Београду, Августа 1922.

Нажалост, дуго боловање и немила смрт нису допустили Јовану Цвијићу да објави други део књиге, те је госпођа Цвијић за тај посао умолила др Боривоја Дробњаковића и Јована Ердељановића.

“Учињено је све што се могло, да ово дело знаменитог научника буде достојно опремљено. Оно се предаје у руке нашем народу, да из њега још боље упозна величину Цвијићева духа и његова проматрачког дара и да се на погледима које он износи учи гледати очима једнога свога великог сина”, Јован Ердељановић.

Слични чланци:

Витези слободе

Писац у овој књизи није бирао доживљаје тих јунака ни по каквом нарочитом мерилу, јер је сваки њихов подвиг подједнако велик, подједнако занимљив. Он је ишао од села до села, проналазио те бивше ратнике и бележио њихове доживљаје из најтежих окршаја, бележио их онако како су то они причали.

Прочитај више »

Академски сликар Михаило Миловановић

Суптилним, ненаметљивим и аргументованим казивањем, аутор књиге Ђорђе Пилчевић гради слику о Михаилу Миловановићу као прегаоцу, народном човеку, храбром патриоти и јунаку, нежном супругу и оцу што интелигентном читаоцу говори више и уверљивије од било каквих великих речи и изјава.

Прочитај више »