Извор: vijesti.me
Позиција: 42.744191936501906, 18.77854988394787
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
Скулптура Трубјела подигнута је у знак сећања на погинуле локалне бораце Балканских ратова и оба светска рата. Овај камени споменик налази се у близини села Рудине, Црна Гора, у планинама западно од Никшића. Постављен је 1982. године а израдио га је црногорски вајар Слободан Вукајловић.
Део текста из „Вијести“:
Легенда каже да је Трубјела име добило по трубама које су оџвањале из турских караула и најављивале опасност.
Данас, мјесто удаљено 18 километара од Никшића, познато по импозантном споменичком комплексу подигнутом у знак сјећања на борце ослободилачких ратова из некадашње рудинско-трепачке општине, “пробуде” једино трубе аутомобила.
“Идеја о споменику је потекла 1975-76. године, а споменик је подигнут и откривен 1982. Највише су се за остваривање те идеје заложили народни хероји Вељко Николић и Вељко Зековић. Донесена је одлука да се споменик стави у средишту рудинско-трепачке општине и да буде посвећен свим борцима погинулим у ослободилачким ратовима, балканским ратовима, Првом и Другом свјетском рату. Иако кажу да је тада било једноумље, ипак се нашло рјешење да се ‘помире’ све жртве, тако да тамо не стоје ни крст ни петокрака. То је риједак споменик да нема обиљежје”, каже за “Вијести” члан Општинског одбора УБНОР-а и антифашиста Никшића Блажо Николић, који је био члан такозваног режијског одбора за изградњу споменика.
Споменик на брежуљку са десне стране магистралног пута Никшић-Требиње, пројектовао је познати никшићки архитекта Слободан Вукајловић, а извођач радова је је била фирма “Украс” из Даниловграда. Како је у то вријеме била пракса, градња споменика на Трубјели, који је изграђен од сивог грчког гранита, финансирана је добровољним прилозима грађана рођених у рудинско-трепачком крају и радних организација из Никшића.
“Двадесет два гранитна стуба представљају ‘колону бораца који у вјечном покрету хрле напријед за боље и љепше дане’. Приступни степенасти платои симболизују вјековну тежњу за слободом, жртве које су за њу дате и везу првих ослободилачких ратова и оружаног устанка 1941. Из овог израња свечани подијум симболизујући већ стасале јединице: одреде, батаљоне, бригаде, дивизије, корпусе, армију. У развијеном поретку, од мањих ка већим, стоје у беспрекорној смотри достојанствене мртве страже, окамењене заставе”, записао је Вељко Бијелић у књизи “Спомен обиљежја ослободилачких ратова у општини Никшић”.
Између камених троугластих елемената уметнута је ужарена буктиња од племенитог метала која је путоказ покољењима “како и колико се воли земља”.
“Зракасто изрезбарене плохе централних елемената око буктиње симболизују несебичност палих за слободу, опомену за незаборав, а у исто вријеме то је звијезда водиља, то је живот пун полета и стремљења у вјечној револуцији човјековог стварања”, записао је Бијелић.
Плато испред споменика урађен је од грубих бијелих камених плоча које се смањују и прелазе у стазице које окружују споменик, симболизује незнане борце погинуле на овом терену. Иза споменика, на мјесту гђе се састају стазе, налази се костурница и плато за полагање вијенаца и цвијећа.
На првој лијевој плочи пише “Палим за слободу”, а на десној “Захвални грађани рудинско-трепачке општине”.
На три наредне плоче су исписани текст и имена 112 погинулих бораца у балканским и Првом свјетском рату и 130 који су изгубили животе на губилиштима у аустроугарским логорима и присилном раду 1912-1913. и 1914-1918. На три сљедеће плоче исписани су текст и имена 124 борца погинула у биткама код Пљеваља, Београда, на Неретви, Сутјесци, Сремском фронту и другим бојиштима на југословенским просторима и 38 жртава фашистичког терора. На четири плоче су урезани најзначајнији догађаји и датуми из Народноослободилачке борбе са овог подручја.
Споменик са костурницом палим борцима у току Другог свјетског рата откривен је на централној републичкој прослави 41. годишњице Дана устанка у Црној Гори која је организована на Трубјели.
“Тога дана је организована велика свечаност. Било је присутно доста народа. Говорили су Перо Рогановић, предсједник Одбора за изградњу споменика, и Војо Николић, генерал-пуковник ЈНА у пензији и народни херој”, присјећа се Блажо Николић.
Додаје да се на плочама налазе имена многих Николића и у шали каже да је за његово братство речено да, ако шта знају – знају да гину за слободу. “Тамо је име брата мога ђеда, Николе, који је погинуо 1915. на Вучјем долу. Поред његовог имена ту се налазе имена још мојих рођака, како оних који су погинули у Првом, тако и оних који су погинули у Другом свјетском рату”, казао је Николић.
“Ни три крвава ратна вихора, Први и Други балкански и Први свјетски рат нијесу мимоишли ово кршно гнијездо слободе које је и тада испунило слободарски завјет предака – 112 слободара с овог подручја часно је оставило своје кости на љутом Бардањолту, крвавој Брегалници, далеком Солунском фронту и другим бојиштима, а 130 их је умрло мученичком смрћу у злогласним логорима и другим ратним стратиштима… Природно је онда што су синови и кћери овог крша, задојени слободарском традицијом својих очева, ђедова и прађедова, 13. јула 1941. године достојно и храбро стали на браник своје домовине и пошли у љуте бојеве и витешке подвиге… С дубоким пијететом и поносом, народ овог краја се увијек сјећа тих својих бораца, па је и ово спомен-обиљежје настало као израз дуга и захвалности, трајног сјећања и вјечног дивљења и жеље да се на достојан начин сачувају њихова имена од заборава и буду узор будућим генерацијама”, казао је приликом откривања споменика Перо Рогановић, стоји записано у Бијелићевој књизи.
Тога дана Војо Николић је у свом говору казао да је подизање споменика дуг према јунацима “који посијаше своје кости од Брегалнице до Триглава борећи се и гинећи за своју слободу и слободу братских југословенских народа”.
“Они су се борили за најузвишеније идеале који су их надахњивали и за које су се вјековима борили највећи синови наших народа”, казао је Николић.
“Накнадна похрањивања земних остатака погинулих бораца у овом крају, вршена су на свечаностима 13. јула неколико година, у присуству великог броја грађана и гостију, уз пригодне културно-умјетничке програме и посмртне пушчане плотуне”, записао је Бијелић.
На главној општинској свечаности поводом Дана борца, 4. јула 1989. откривено је спомен-обиљежје у саставу спомен-комплекса борцима и на плочи, између осталог, је записано: “Овђе почивају посмртни остаци петнаесторице бораца из састава Друге далматинске пролетерске бригаде, 29. херцеговачке пролетерске дивизије, Шесте црногорске ударне бригаде и никшићког НОП одреда, који су у току НОР-а прошли кроз борбе од Книна, Сиња, Омиша и Корчуле до Чапљине, Гацка, Никшића и Цетиња, пали на територији општине Никшић”.
Посљедње похрањивање земних остатака бораца у костурници на Трубјели обављено је на свечаности уз бројно присуство грађана и гостију из Црне Горе, Далмације и Београда. Говорили су Велизар Перуновић и Новак Стевовић. У родна мјеста испраћени су остаци Хамдије Шаховића, Стипе Модрича и Ибра Разића.
УБНОР испред споменика на Трубјели и данас одржава пригодне манифестације и часова историје обиљежавајући пригодне датуме из прошлости и подсјећајући на значај становника Рудина и Трепача у ослободилачким ратовима.
За градњу споменика, његово одржавање, као и парк који је засађен, велике заслуге припадају покојном Мирку Божовићу, члану Одбора за изградњу споменика.
“Захваљујући активностима у организовању рада, прикупљању новчаних средстава, прибављању грађевиснког материјала и извођењу радова Мирка Божовића, који је како народ каже ‘освитао и замрцао на градњи споменика’, споменик је завршен у планираном року и адекватно пројекту”, записао је Бијелић.
И Блажо Николић је морао да се присјети Божовића.
“Споменик је одржаван захваљујући Мирку Божовићу. Мирко је буквално сам подигао парк. Стално је тамо ишао, заливао, одржавао и оно је практично његов парк. Морам рећи да су и парк и споменик беспријекорно изгледали када их је он одржавао. Он је био такав човјек да када добије задатак то је радио са максималном одговорношћу и посвећеношћу. Да су сви комунисти били као што је био Мирко Божовић, још би био социјализам”, уз осмијех је казао Николић и додао да му је драго што је био члан Одбора за изградњу споменика, али да му није драго што не зна да ли “има ико жив из тог Одбора” осим њега.
Породици покојног Мирка Божовића 2016. године уручена је јубиларна медаља СУБНОР-а Црне Горе за изузетан допринос Борачкој организацији.