Извор: toandrijevica.me
Позиција: 42.73720657521357, 19.78754058495194
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
Споменик палим борцима из Горњовасојевићке бригаде у Балканским и Првом светском рату подигнут је у спомен парку Књажевац у Андријевици.
Текст са сајта Туристичке организације Андријевица:
“Ја сам данас најсрећнији и најтужнији човјек. Најсрећнији што сте ми поново дали част и признање, а најтужнији што мога имена овђе, међу вама, нема.“ Овим ријечима је генерал Радомир Вешовић, 1931. године, овђе на Књажевцу открио споменик палим борцима из Горњовасојевићке бригаде у Балканским и Првом свјетском рату. Шестоугаона пирамида са орлом на врху израђена је на Цетињу од једног комада црног мермера, а до Андријевице је допремљена на рукама, уз Куче и преко Комова, уз пратњу васојевићких првака.
Ријечи генерала Вешовића симбол су јунаштва и снаге читавог једног народа који се вјековима борио да одбрани своја огњишта од освајача из Турске, Албаније, Аустроугарске, Њемачке, Италије. Овђе чак и народна пјесма каже:
“Јеси л’ када Комом пролазио, Кроз облаке, кроз јелике танке? Је ли тебе заклињала мајка Да не трпиш силу и неправду И да јој се не уклањаш с пута?”
На споменику је и натпис (за сајт додао Б.Р):
„Овај споменик подигоше породице погинулих ратника Горњовасојевићке бригаде у ратовима од 1912. до 1921. године уз помоћ ратних војних инвалида који су дали добровољне прилоге“.
Руски научник и путописац Павле Аполонович Ровински, који је крајем 19. вијека боравио у Црној Гори писао је о невјероватној организацији овдашњег становништва и ратника у бројним критичним ситуацијама: “ту не треба никога тражити, треба само дотрчати до села и код прве куће викнути: Еј, ко је Васојевић, устај на оружје! И сви се убрзо скупе на унапријед одређена зборна мјеста.“
Зато нека вас не зачуди толико споменика на овој пољани на којој је записана историја читавог краја. Ако кренете редом виђећете споменике борцима и страдалима у Балканским ратовима, Првом свјетском рату, Другом свјетском рату и погинулима у сукобима у последњој деценији двадесетог вијека. Ту су и бисте народних хероја, споменик српским војницима умрлим приликом повлачења преко Албаније 1915. године и совјетским војницима погинулим у НОБ у андријевичком крају 1942. године. Парком доминира споменик од бијелог мермера са шест стубова који са вјечном буктињом у средини симболишу шест република некад заједничке државе. Подигнут је у знак сјећања на 666 погинулих бораца из Андријевичког среза и многобројне жртве фашистичког терора током Другог свјетског рата.
Сваког 13. јула на Дан устанка црногорског народа, на Књажевцу се окупља народ из свих крајева Црне Горе. Ту пред споменицима пјевају се старе пјесме и развијају се црногорска кола. Тих дана Књажевац је велики скуп младости на ком се одржава час историје на отвореном.
Књажевац је и својеврсна ботаничка башта у којој можете наћи више од тридесет врста биљака, претежно високог дрвећа. Неке од њих старе су колико и сама црква Светог Архангела Михаила. Молика, муника, црни бор, смрча и липе, засађени су још давне 1887. године. Половином прошлог вијека, у парк су донешени бријест, бијела топола и бијели граб, а највећи број садница посађен је 1980. године. Те године збирка је попуњена и неким егзотичним врстама као што је џиновска секвоја и ендемом Балканског полуострва – Панчићевом омориком.