Позиција: 42.30684894814595, 18.807687710293212
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
У порти манастира Подластва налази се споменик Грбаљским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912. – 1918. год, подигнут поводом стогодишњице почетка ратног периода Балканских и Првог светског рата.
На споменику је натпис:
„ГРБАЉСКИ ДОБРОВОЉЦИ
1912 ВЈЕРНИ БОГУ И ОТАЏБИНИ 1918
ОДБАЦИШЕ ОРУЖЈЕ ТУЂИНСКО
УСТАДОШЕ СА СВИХ СТРАНА
И ПОЂОШЕ НА БОЈИШТА СЛАВНА
БРЕГАЛНИЦЕ, ДРИНЕ, КАЈМАКЧАЛАНА
СОЛУНА И ОСТАЛА РАТИШТА ЗНАНА
ЗА ОДБРАНУ СВОЈЕ ВЈЕРЕ И
ОТАЏБИНЕ
ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ
БАЛКАНСКИХ И ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
ЗАХВАЛНО ПОТОМСТВО
ГРБАЉ ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ 2012“
Манастир Подластва је женски манастир Српске православне цркве који се налази у месту Ластва Грбаљска, у Грбљу, Црна Гора. Женски је манастир. Верује се да га је подигао цар Душан 1350. године на месту ранохришћанске цркве из V века.
Од настанка, манастир Подластва је био духовни и политички центар Грбља, свједок бурних догађаја везаних за буне против Млечића и Турака, што се рефлектовало на судбину манастира. Ти догађаји су за последицу имали честа страдања манастира. Усљед честих буна и устанака Грбљана, манастир је био први на удару окупатора, па су у непријатељским походима прво њега рушили, палили и пљачкали. Прво разарање манастир је доживио од стране Млечића 1452. године, послије III грбаљске буне 1448-1452, кад је према предању исто тако разрушен и манастир Светог архангела Михаила на Превлаци.Затим је манастир је обновљен 1700. године. Друго разарање манастира је било за вријеме прве аустријске окупације (1797-1805).Манстир је након тога обновљен 1812. године. Треће разарање манастира се догодило када је Аустрија други пут окупирала Грбаљ 1814.г. (1814-1918), а трећи пут је обновљен 1874. године. Четврто разарање је било 1915 године за вријеме Првог свјетског рата. Манастир је обновљен , а тадашњи митрополит црногорско-приморски др Гаврило Дожић, заједно са свештенством, је 1936. године, освештао манстирски комплекс. Пето разарање било је у II свјетском рату. Шесто разарање манастира било je од земљотреса 1979. године када је скоро потпуно уништен. Посебно свједочанство њеног мучеништва јесте и нова гробница 80 побијених Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у Бару на крају Другог свјетског рата (ту пренијетих и сахрањених 1992. године благословом Патријарха Српског Павла).
