Спомен обележја у иностранству

У Првом балканском рату, српски војници су сахрањивани на гробљима Албаније. Само три године касније, за време Албанске голготе у зиму 1915/16, српски војници и цивили су умирали на путу повлачења, а за сахрањивање се често није имало времена ни снаге.

У неколико приобалних градова и насеља у Алжиру налазило више француских војних болница, у којима су збрињавани рањени и исцрпљени српски војници, који су са острва Крф и Видо ради наставка лечења, транспортовани у савезничке војне болнице у северној Африци.

“Цивилизована” царевина Аустроугарска бес своје војске и својих поданика усмерила је на Србе и у Краљевинама Србији и Црној Гори, али и на сопственој територији. Људи су узимани за таоце, убијани покрај путева и пруге, а ратни заробљеници и читаве породице одвођени су у логоре, одакле се многи нису вратили.

Попут Србије и Црне Горе, и Белгија је у Првом светском рату показала да и знатно мање снаге могу да покваре планове “великих” сила.

И поред све мржње, репресалија и убистава, Аустроугарска није могла потпуно да сломи српски дух у Босни и Херцеговини, чији добровољци су се прикључили својој браћи на Солунском фронту. Споменици у овој држави подсећају на та тешка времена.

Две војске два словенска народа, са непријатељством засејаним од стране Великих сила, сукобиле су се у крвавим окршајима. Део Срба заробљеника свој вечни починак је нашао у Бугарској.

Британски бродови-болнице одвозили су рањене Србе са Крфа и из Грчке, далеко до Африке, и још даље, до саме Велике Британије. Део болесника је успео да преживи, а део је заувек остао да почива у тадашњој држави савезници.

Од плаветнила мора око Крфа и Вида, па све до голих врлети грчких планина, наши људи су заувек остављали своје кости зарад борбе за ослобођење и повратак у своју отаџбину.

Који човек би могао да претпостави да ће уместо да вечно лежи крај својих најближих, под сенком шљива, свој мир наћи у земљи фараона.

Захваљујући бродовима наше тадашње савезнице, многи су успели да напусте несрећну Албанију, али део њих се никад није опростио са Италијом и остао је тамо да лежи заувек.

У току рата и жене су се спремале на сваку евентуалност, па и за слање у далеку Србију, где је медицинско особље Канаде помагало рањенима у српској војсци током рата.

На Блиском Истоку, на територији данашњег Либана, у борби против Отоманског царства борили су се и војници српског порекла.

Ни мађарски војници и власти нису могли да се отргну мржњи коју је ширила Аутроугарска према Србима. Многи наши војници, али и цивили, сахрањени су у тој земљи.

За свих шест година ратова 1912-1918, српски војници су гинули за ослобођење Старе Србије од неколико непријатељских сила. Њихови гробови су раштркани по целој Македонији, да подсећају на та времена.

Чак и на сред Средоземља, на овој малој острвској земљи, свој вечни починак је нашао и српски војник.

Срби су били интернирани у различитим немачким логорима, а неки од њих нису успели да дочекају да поново виде своју отаџбину.

Споменици и гробља српских заробљеника у току Првог светског рата, смештених у заробљеничке логоре на тлу Пољске.

Српски добровољци су се борили и на румунско-бугарском фронту, а многи од њих су свој крај дочекали или на бојном пољу или у заточеништву.

На територији Руске Федерације у току оба светска рата рањено је или погинуло око 8.500 бораца пореклом са подручја некадашње Југославије.

Још једна словенска земља која је морала да се бори на страни Аустроугарске. У логорима на њеној територији, своје животе је окончао и део српских заробљеника.

У Словенији су сахрањени српски борци у заробљеништву, чему сведоче споменици и гробље у Љубљани.

Након Албанске голготе, али и касније са Солунског фронта, допремани су српски рањеници у Бизерту, зарад даљег лечења. Многи су ту и остали, у врућем афричком песку, уместо у својој родној груди.

У престоници Отоманске империје за време Првог светског рата умирали су српски војници за слободу и вишевековну борбу против овог освајача.

Савезница Француска је примила на хиљаде наших људи и рањеника. На жалост, и поред великог труда, за неке више није било спаса. Гробља у Француској нас подсећају на те страдалнике, а споменици на, у француском народу познато, српско јунаштво.

Холандија је, као неутрална држава, била место размене заробљеника током и након рата. У овој држави је било преко 4.000 српских војника, од којих се, на жалост, део никад није вратио у отаџбину.

У Хрватској је постојао низ спомен плоча страдалим српским ратницима и добровољцима у Првом светском рату.

Споменици и гробља сведоче о броју заточених Срба у току рата, али и о братској вези српског и чешког народа, чији су се припадници борили на страни српске војске.