Позиција: 41.924224313634504, 19.547589821266847
Тачност локације: шира локација
Степен очуваности: непознато
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
Пуковско гробље у селу Барбалуша, јужно од Скадра.
Текст са википедије:
По повратку у земљу наредник пилот Михајло Петровић је распоређен на првом војном аеродрому у Нишу, на Трупалском пољу. 12 авиона – мешавина Блериоових моноплана и двокрилаца Хенри Фармана Ф-20 су састављени до краја децембра. јануара 1913. искориштен је за тренажне године. Након краћег навикавања на свој авион Фарман ХФ-20, који је имао другачије летне карактеристике од авиона истог типа на коме је прошао обуку, уредник Михаило Петровић рекао је договорен договор о новом чиновнику. је први борбени задатак био да пружи ваздушну подршку трупама које су опседале Скадар.
По доласку у рејон дејстава одред је био стациониран на привременом аеродрому у близини села Барбалуши. Након што су авиони склопљени, 7. марта су обављени и први летови који су прошли без проблема. После поручника Станковића, на ред је дошао и наредни Петровић који је узлетео у свом авиону типа Фарман. Петровић је направио круг изнад села Меглуши и Бушати, на висини од око 1.500 m. На прилазу аеродрому, угасио је мотор и почео са припремама за слетање. Међутим, у том тренутку његов авион је погодила снажна ваздушна струја због чега је авион нагло успорио, а затим се преврнуо. Наредник Петровић избачен је из авиона на висини од око 1.000 m и није преживео пад. У то време падобран није био стандардни део опреме пилота. Његов авион је тешко оштећен приликом удара у земљу.
Наредник Михајло Петровић сахрањен је 8. марта 1913. године у селу Барбалуши. По завршетку Балканских ратова, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и сачувани уз највише војне почасти. На захтев породице, осмртни остаци уредника Петровића пренети су 1. октобра 1931. године у Београду на Новом гробљу, где и данас почиње. Дана 20. марта 2013. обележено је 100 година од његовог смрти одавањем поште и полагањем венаца.
