Аутор: Ненад Лајбеншпергер
Војно гробље Болдогасоњ, Фрауенкирхен
(нем: Frauenkirchen, мађ: Boldogasszony), Бургенланд
Позиција: 47.845197044174135, 16.908690163027913
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
У тада угарском делу Аустроугарске, у близини села Болдогасоњ, налазио се велики заробљенички логор током Првог светског рата. Поред војника, у њему је био затворен и велики број интернираних цивила. Према постојећим подацима, кроз њега је прошло преко 11.000 ратних заробљеника и интернираних цивила разних нација, при чему су већина били Срби. Од тог броја око 6.000 је у њему и умрло. Претпоставља се да је умрло око 5.500 српских војника и цивила.
У близини логора формирано је гробље, на које су сахрањивани умрли у логору. У почетку су сахрањивани у појединачне, а са избијањем епидемије тифуса у масовне гробнице. У неке од тих хумки је сахрањено и по 400 војника. Над сваком хумком био је постављан крст. Они над појединачним хумкама су имали исписана имена и презимена страдалих или број, а над масовним само број гроба. Крстови су најчешће били једноставни, од дрвета. Нешто већи крстови су били подигнути над гробовима преминулих лекара/официра. На гробљу је било и металних и камених надгробних споменика у форми крста. Знамо да су камени били постављени над масовним хумкама, али није нам познато да ли су они подигнути током рата или по његовом завршетку (ниједан од њих данас не постоји). Кад се рат завршио, гробље се састојало од 14 групних гробница и великог броја појединачних (око 2.000).
Током рата, свакако пре краја 1916. године, сами затвореници су на гробљу подигли спомен-обележје у облику крста, чији су краци завршени тролисном формом, без икаквог натписа, високог неколико метара. Крст је подигнут на тростепеном постољу, а испред првог степеника је подигнуто засебно постоље, на коме се налази жардињера или палионик за свеће. У Аустрији га зову „Српски крст“. Делимично је био обновљен 2014. године.
Италијани су на простору гробља подигли капелу, у коју су поставили и спомен-плочу за своје војнике.
Након престанка рада логора, један део дрвених крстова је био покраден и гробље је било запуштено. У наступајућем периоду они су наставили да нестају, тако да до данас није остао ниједан. Црни крст је неколико година након рата на појединачне хумке поставио мала обележја од бетона, на којима су се налазили редни бројеви гробница (ниједно од тих обележја није сачувано до данас). Посланство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је крајем 1922. или почетком 1923. године платило подизање нове ограде, пошто је стара била пропала и кроз њу је стока улазила у гробље. Тада су урађени бетонски стубови и између њих развучена жичана ограда.
Од стране Савеза бораца Народно ослободилачког рата Југосла- вије на простору гробља подигнут је 1954. године споменик страдалим у логору, али и другим логорима током Првог светског рата. Израђен је у Југославији, па пренет у Аустрију. Сам споменик је у ликовном сми- слу крајње једноставан, сведен, чисте форме – модернистички. То је један стубац од мермера, који чине три квадра, постављена један на други, уз шире стране ступца. На висини од око 30 cm смештена су два ниска квадра, тако да је стубац визуелно придржаван њима. На једном квадру се налази палионик за свеће у виду канделабра без постоља. На споменику су уклесане следеће речи: „USPOMENI 2350 JUGOSLOVENSКIH INTERNIRACA UMRLIH U КONCENTRACIONIM LOGORIMA U TOКU PRVOG SVETSКOG RATA 1914-1918“, а са друге стране: „ZAHVALNA OTADŽBINA FEDERATIVNA NARODNA REPUBLIКA JUGOSLAVIJA“. Много касније, после распада Југославије, преко првонаведеног натписа постављена је спомен-плоча од белог мермера, са текстом: „НА ОВОМ И ОКОЛНИМ ПОЉИМА ЛЕЖЕ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ХИЉАДА СРПСКИХ ИНТЕРНИРАЦА ЗАТОЧЕНИХ У АУСТРИЈИ ЗА ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА. ОД ЗАБОРАВА ИХ ЧУВА СРПСКИ НАРОД“. До промене плоче је дошло услед погрешних података на првом натпису – наведен је мањи број жртава и поменути су само интернирци, без заробљеника. Да ли је ово последње било грешка, изједначавање затвореника и интернираца (у смислу једног појма за обе категорије) или намерно испуштање чињеница, не можемо да знамо. У сваком случају је било неког неспоразума. Наиме, према сачуваној преписци, Савез бораца, југословенски Савезни секретаријат за иностране послове и југословенска амбасада у Бечу започеле су акцију око подизања споменика у Нежидеру, да би у једном тренутку амбасада у Бечу јавила да се споменик подиже у Фрауенкирхену (Болдогасоњу), а не Нежидеру. Није нам познато како је тачно дошло до грешке и у коликој мери су два логора била помешана – да ли само у преписци или је споменик на крају подигнут на погрешном гробљу од првопланираног.
Након што су скоро сва надгробна обележја и хумке нестале, Црни крст је распоредио групе од по неколико гранитних крстова, чији су краци, сем доњег, исте дужине и једва да излазе из форме квадрата.
Данас се на гробљу налази и један стари надгробни споменик од камена, посвећен једном Србину из Влаоле Пожаревачке. Надгробник је од бетона, у облику крста, чији се краци завршавају тролисним крајевима. Подигла га је родбина страдалог војника.