„Меморијали Првог светског рата на простору Републике Српске и од интереса за Републику Српску са простора Федерације Босне и Херцеговине“, Београд, 2018.
аутори: Мр Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић
Позиција: 43.866809265108344, 18.411596267140634
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
„БЛАГО ТОМЕ КО ДОВИЈЕК ЖИВИ – ИМАО СЕ РАШТА И РОДИТИ“
(КРСТ)
„ВИДОВДАНСКИ ХЕРОЈИ
ГАВРИЛО ПРИНЦИП
НЕДЕЉКО ЧАБРИНОВИЂ ДАНИЛО ИЛИЋ ТРИФКО ГРАБЕЖ
ВЕЉКО ЧУБРИЛОВИЋ МИХАЈЛО-МИШКО-ЈОВАНОВИЋ МИТАР КЕРОВИЋ
НЕЂО КЕРОВИЋ ЈАКОВ МИЛОВИЋ МАРКО ПЕРИН“
БОГДАН ЖЕРАЈИЋ
Пошто је Сарајевски атентат извршен 28. јуна 1914. године, на православни празник Видовдан, атентатори су прозвани „Видовданским херојима”.
Посмртни остаци Видовданских хероја сакупљени су по затворима земаља бивше монархије Аустроугарске у којима су тамновали, након чега су 7. јула 1920. сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву. Тачно 19 година после, 1939. године, изграђена је Капела Светог Архангела, посвећена Видовданским херојима.
Капелу на Старом српском православном гробљу у Кошеву је по налогу Православне цркве у Сарајеву пројектовао архитекта Александар Дероко.
Од једанаесторице који су заједно сахрањени, десеторица су била на оптуженичкој клупи 1914. године. Богдан Жерајић није, јер је извршио самоубиство након што је пуцао на генерала Маријана Варешанина.
Мало је познато да Капела Видовданских хероја чува и сећање на православно гробље старо неколико столећа, које се некада налазило на месту данашњег Парламента БиХ, у насељу Доња Хисета. То гробље је већ 30-тих година 20. века било изузетно запуштено, па су у Православној цркви одлучили да део надгробних споменика са тог гробља искористе за градњу Капеле Видовданских хероја.
Захваљујући томе, и данас у зидовима Капеле могу се видети уграђени стари надгробни споменици, као и имена већ давно заборављених људи, исписана старом ћирилицом.
