Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Аутори: Ненад Лајбеншпергер, Владимир Џамић и Ана Радованац Живанов
Позиција: 50.27882344233275, 12.602020076573764
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: релативно лоше
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
Гробље заробљеничког логора Хајнрихсгрин (Јиндриховице) налазило се у близини логора, на око 20 минута пешачења од самог насеља. Састојало се од 261 појединачног гроба и 141 заједничког, са укупно 2.465 српских затвореника, 189 Руса и око 300 Италијана. Они су били распоређени у осам парцела (седам српских и једну италијанску; Руси су сахрањивани заједно и са Италијанима и са Србима). У заједничким гробницама преминули су ређани једни поред других, а понегде и једни преко других, у два реда. На дрвеним надгробницима у облику двоструког крста су се налазили натписи који су показивали број гроба, број под којим је преминули уписан у погребне књиге, име и презиме, датуме рођења и смрти покојника. Неки надгробници су имали све наведене податке, неки део њих, а на неким је део натписа био на металним таблицама. Након рата о гробљу у Јиндриховицама је бринула чехословачка војска, а постојала је и дужност управника ратничког гробља. Жеља Немаца који су живели у Судетској области, у којој се налазило ово гробље, за реваншизмом, уз нерешене међунационалне проблеме између Немаца и Чеха, доводили су до тога да је гробље неколико пута било оштећено ломљењем постојећих крстача. До октобра 1924. године остао је само један део гробова, обележен металним таблицама са подацима о сахрањенима. Поред тога, на стање гробља је лоше утицао подводни терен на ком се налазило. У близини Јиндриховица се налазило и место Хеб (Cheb), са два гробља, варошким и војничким, на којима су били југословенски војници. Војничко гробље се налазило на брегу, па су кише претиле да га униште. Проблем са немачком мањином је постојао и овде, а можда је био и израженији јер је немачка граница била близу.
Пошто су се војничко гробље у Јиндриховицама и варошко и војничко гробље у Хебу налазили у лошем стању и претила им је опасност од трајног уништења и губитка, донета је одлука да се ексхумирају и посмртни остаци са њих сместе у једну костурницу, која би била подигнута на војничком гробљу у Јиндриховицама. Намера да се изврши подизање костурнице је постојала и због поменутих законских одредби о концентрацији гробова.
У циљу проналажења одговарајуће локације, ратничко гробље у Јиндриховицама је, 26. октобра 1924. године, посетила посебно формирана комисија, коју су чинили: Миливоје Црвчанин; Драгутин Прохаска, просветни референт при Посланству Краљевине СХС у Прагу; Душан Дајичић, потконзул у Генералном конзулату Краљевине СХС у Прагу; мајор Олдрих Сватош (Oldřich Svatoš), шеф Одељења за ратничке гробове Министарства одбране Чехословачке владе; и капетан инжењер Јозеф Кошћалек (Josef Koštálek), такође из Министарства одбране. Са њима је био и управник ратничког гробља у Јиндриховицама, Вацлав Комарек. Према предлогу капетана Кошћалека, комисија је закључила да је најзгодније место за будућу гробницу северозападни део гробља који се налази између ограде гробља и средње гробљанске стазе, која води ка великом општем гробљанском крсту. Земља на том делу је била песковита, а пошто је то био и највиши део гробља, претпоставили су и да је сува. Договорено је да капетан Кошћалек изради стручни предлог о приступу и површини костурнице и о евентуалном споменику, као и начину смештаја посмртних остатака у костурницу.
После отприлике две недеље Кошћалек је поднео свој предлог. Поред тога, предложио је да се размотри и друга локација – већ постојећи бетонски објекат бившег резервоара за воду. Он је био подигнут током рата и служио је за потребе водоснабдевања заробљеничког логора. Налазио се недалеко од насеља, на узвишеном месту, које је доминирало околином. Својом величином је омогућавао да у њега буду смештени сви посмртни остаци из Јиндриховица и Хеба, али и других места у Чехословачкој. Његово преуређење би коштало мање од изградње нове костурнице. Кошћалек се и обратио власнику резервоара са питањем за коју цену би продао наведени објекат.
Након што су резервоар обишли Црвчанин и мајор Сватош, поменута комисија се поново састала 15. децембра и прихватила предлог да се он искористи као костурница. Предност овој локацији су дали због њене позиције изнад самог насеља, одакле би костурница доминирала околином, док би на гробљу била усамљена у шуми, као и због чињенице да би то било јефтиније. Црвчанин је затражио од Министарства вера Краљевине СХС да промени одлуку о локацији костурнице у Јиндриховицама и дозволи да се резервоар за воду искористи за ту намену. Због његове величине дошло се на идеју да се ту сместе и посмртни остаци са гробља у Броумову. На тај начин би се решио проблем концентрације два највећа гробља у Чешкој, а трећина од укупног броја гробова Краљевине СХС у Чехословачкој би се нашла на једном месту. Још једна предност ове костурнице је виђена у близини бање Карлзбад (Карлове Вари), пошто би се из тог популарног излетничког места лако могло доћи до Јиндриховица и видети на који начин се Краљевина СХС одужила својим војницима.
Власник резервоара је био архитекта Франтишек Фенцл (František Fencl) из Прага и био је спреман да га уступи бесплатно Краљевини СХС (процењена вредност поклона је била 300.000 чехословачких круна). Међутим, он није био и власник земљишта, па је требало платити 1.600 чехословачких круна за њега Карлу Леслу (Karl Lössl) из Јиндриховица. Црвчанин је пожуривао одлуку Краљевине СХС о куповини земљишта и прихватању поклона пошто се појавила опасност да резервоар буде препуштен Италији, која се, такође, припремала за концентрацију посмртних остатака својих војника. Министарство вера је прихватило Црвчанинов предлог и, 17. марта 1926. године, донело решење о прихватању резервоара за будућу костурницу, откупу земљишта и преносу посмртних остатака из гробља које се налазило у Броумову (Мартинковицама). Након што је Црвчанин, у име владе Краљевине СХС, откупио земљиште, склопљен је и уговор о поклону између Франтишека Фенцла и Миливоја Црвчанина, као заступника Краљевине СХС, под условом да се резервоар адаптира за костурницу.
Због геолошког састава земљишта постојала је могућност да нису сви посмртни остаци на гробљима иструлели. Зато је било предвиђено да се изврши пробно ископавање, и то једног гроба и 1914. и једног из 1918. године, и да лекар на основу стања посмртних остатака да своје стручно мишљење о могућности ексхумације свих гробова. Пошто је то обављено, увидело се да на варошком гробљу у Хебу нису иструлели сви посмртни остаци. Због тога се, у том тренутку, морало одустати од ексхумације тог гробља и оставити за касније, када се испуне потребни услови. На ратничким гробљима у Хебу, Јиндриховицама (на ком су ископана два гроба – по један из 1915. и 1918) и Броумову (било отворено неколико гробова, на различитим парцелама и из различитих година покопа) ситуација је била другачија. Приликом пробних ексхумација пронађене су само кости, без остатака ткива, тако да се могло приступити пресељењу.
Преуређење резервоара је спроведено између маја и јула 1926. године по предрачунима и плановима, у чијој припреми су учествовали инжењер Кошћалек и архитекта Франтишек Фенцл. Доњи део резервоара, састављен из две велике просторије, преуређен је за потребе костурнице, док је горњи, знатно мањи, улазни део претворен у приручну капелу. Током лета 1927. године унутрашње осликавање зидова је извршио млади руски сликар Кирил Катков (Кирилл Михайлович Катков), чији рад данас само делимично можемо сагледати са старих фотографија.
Током 1928. године извршено је уређење простора капеле. Набављени су сто за панахиду и крст за њега, изведен је мозаички под, а урађена је и икона Христовог скидања са крста (која је није до данас сачувана). Исте године започети су и радови на уређењу околине костурнице сређивањем малог парка око ње. Њега је осмислио руски архитекта проф. Владимир Александрович Брандт, мада његови планови нису доследно спроведени. Он је направио и пројекат преуређења спољашности костурнице, како би попримила свечанији изглед. У периоду 1930/31. објекат је обложен лепо резаним гранитним квадерима, док му је монументални портал изведен са два масивна стуба, спојена високом лунетом у неороманичком стилу. Масивна врата израђена су од бакра. Изнад портала на фасади постављен је мозаик са Нерукотвореним образом Христовим, рад поменутог Каткова, који се вероватно због намене одлучио да на главу Господа неуобичајено постави трнов венац. На слемену крова постављен је позлаћени крст, чија основа почива на сфери. На задњој страни костурнице је постављена велика бронзана спомен-плоча са представом ћирилско-методијског крста и словима А и Ω поред њега, и текстом нa српскoм, уз пoслeдњи дeo нa рускослoвeнскoм:
ОВДЕ ОТПОЧИВА 7100 ЈУГОСЛОВЕНА И 189 РУСА УМРЛИХ ЗА ОТАЏБИНУ У АУСТРО-УГАРСКОМ РОПСТВУ У СВЕТСКОМ РАТУ 1914–1918. Г.
ВѢЧНАѪ ИМЪ ПАМѪТЬ
У унутрашњости, у улазном делу, постављене су иконе, односно јединствена композиција, сачињена од пет икона великог формата у форми триптиха, које су извели Катков и знатно познатији руски живописац Иван Билибин (Иван Яковлевич Билибин). Некада се између икона и око њих налазио рељефни метални оквир, вероватно посребрен или позлаћен, али до данас није сачуван. У средишњем делу је монументална стојећа фигура Христа у слави, онако како се приказује у представама Вазнесења и Преображења. Са страна су му приказани на по две иконе војник и анђео, опет преузете иконографије, војници који су заслепљени Христовом светлошћу и анђели који као да су пресликани са представе Вазнесења. Симболика ове необичне композиције више је него јасна: страдали војници пронашли су свој мир, обасјани тајанственом светлошћу Христовом у друштву војника Божијих – анђела. На зиду са леве стране је постављена спомен-плоча од белог мермера са грбом Краљевине Југославије и текстом:
ЗА УСПОМЕНУ НА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ ВЛАДАВИНЕ НЈЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА И КРАЛЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОДИГНУТО ТРУДОМ И СРЕДСТВИМА МИЛИВОЈА МИЛ ЦРВЧАНИНА И ВЛАДИМИРА ХŘЕБÍКА СВЕШТЕНОЧУВАРА КОНСУЛА ПО ПРОЈЕКТУ ПРОФ. ИНГ. АРЦХИТ. ВЛАДИМИРА БРАНДТА – СПОМЕН-КАПЕЛА И ИНГ. ШТБ. КАПТ. ЈОСЕФА КОШТАЛКА – УРЕДЈЕЊЕ КОСТУРНИЦЕ ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1931.
Свечано откривање спомен-костурнице у Јиндриховицама било је 8. јула 1932. године, под патронатом чехословачког председника Томаша Масарика и југословенског краља Александра Карађорђевића. Свечаности су присуствовале цивилне, војне и верске делегације обе земље, а костурницу је освештао епископ нишки Доситеј уз саслуживање по једног чешког и руског владике. Положени венац краља Александра је, поред ружа, имао и мали трнов венац, да би подсетио на страдање војника похрањених у костурници.
С обзиром на то да су војници на гробљу у Јиндриховицама били сахрањивани у заједничким гробницама, и то у два реда (један на другом), па се није могло знати чији је тачно који сандук и извршити тачна идентификација, иако су постојала сачувана имена сахрањених у тим гробницама, одлучено је да се посмртни остаци из тих гробница не одвајају, него сместе заједно на једно место у костурници, али тако да се зна чије се све кости налазе ту. То је изведено тако што су по ободима костурнице направљени бетонски сандуци (њих 64), у које су потом смештени посмртни остаци оних војника који су били сахрањени заједно. Посмртни остаци војника из појединачних гробова су смештани у засебне сандуке (димензија 79 х 30 х 30 cm) а затим ређани на дрвене полице. На сандуцима се налази утиснут број, на основу ког се могло проверити име сваког похрањеног војника у регистру који је некада стојао у костурници.
Од почетка августа до 9. септембра 1926. године из ратничког гробља у Јиндриховицама је ексхумиран 2.141 посмртни остатак. Паралелно са тим, од 4. до 6. септембра и из војничког гробља у Хебу је било ексхумирано њих 89. Сви су смештени у костурницу у Јиндриховицама. Пошто је земљиште на ком се налазило гробље у Јиндриховицама било подводно, а појавила се и вода приликом копања, нису се могла ексхумирати 324 посмртна остатка из укупно 13 заједничких гробница. Сличан је проблем био у Броумову, где су у предвиђено време ископавања падале велике кише, па ексхумација није ни започета. Због тога су преостали посмртни остаци из Јиндриховица и Броумова ексхумирани и пренети у костурницу следеће, 1927. године. Министарство вера Краљевине СХС је одлучило и да се ексхумирају и пренесу у костурницу и руски војници. Ексхумација у Броумову је обављена током маја и јуна 1927. године. Подаци о броју посмртних остатака који су тада ексхумирани са гробља у Броумову и пренесени у Јиндриховице се разликују, па можемо рећи да се ради о око 2.600 Срба и 133 Руса. Са ратничког гробља у Јиндриховицама, током јуна и јула 1927. године, ексхумирано је и пренесено 313 Срба и троје Руса. Приликом ексхумације на гробљу у Јиндриховицама нису пронађени остаци 8 особа. Један део земних остатака руских војника није ексхумиран пошто су били у заједничким гробницама са италијанским војницима.
У нoвeмбру 1929. гoдинe у костурницу су пренети посмртни остаци још 1.221 југословенског војника са разних гробаља у Чешкој. Нове ексхумације, пренос и смештање су извршени током маја, јуна и јула 1938. године. Тада су пренета у Јиндриховице 282 посмртна остатка југословенских војника са 125 гробаља.
У костурницу у Јиндриховицама пренето је и 88 посмртних остатака српских војника који су преминули у Холандији и тамо били сахрањени на укупно 8 гробаља. Реч је о ратним заробљеницима који су успели да побегну из немачких логора и стигну у Холандију. Краљевина Југославија је сматрала да не постоји државни интерес да се ту подигне костуница за њих, пошто се не би могла повезати ни са једним значајним догађајем, и одлучила је да се они пренесу у Јиндриховице. Ексхумације у Холандији и концентрација свих посмртних остатака на једном месту – у Најмејгену – извршене су од 9. до 16. маја 1938. године, при чему су смештени у металне сандуке. За Чехословачку су превезени камионима, а посмртни остаци свих 88 војника смештени су 21. маја у костурницу у Јиндриховицама.
На основу доступне архивске грађе и постојања контрадикторних података није могуће тачно утврдити број посмртних остатака похрањених у костурници у Јиндриховицама. Оквиран број, произашао из доступних података, говори о смештању око 6.700 земних остатака. Међутим, податак уписан на самој костурници говори о 7.100 југословенских војника и 189 руских. Овај број је, у ствари, приближан број свих Југословена који су били сахрањени у Чешкој. Број на плочи је постављен 1931. године, када се очекивало да ће у костурницу бити пренети посмртни остаци свих југословенских војника сахрањених у Чешкој. Међутим, свакако да је и у том случају била реч о превиду, с обзиром на то да је један број војника већ био смештен у костурници на Олшанском гробљу у Прагу. Није искључено ни да је било ексхумација и преноса у костурницу о којима нисмо пронашли податке.
Након подизања, костурницу у Јиндриховицама су посећивали туристи који су боравили у оближњој бањи Карлове Вари. Још док су трајали радови на уређењу костурнице, њу је 7. јуна 1928. године посетила и југословенска краљица Марија Карађорђевић, која је у Чехословачкој била на бањском лечењу.
Пут до костурнице је био направљен током лета 1938. године, када је уклоњен и један електрични стуб, који је био испред ње и заклањао поглед на њу. У исто време костурница је окречена и враћене су иконе, које су раније биле уклоњене. Костурница је имала чуваре или особе које су је отварале посетиоцима од настанка па до данас. Особе које су вршиле те дужности су за то биле плаћене или су их обављале добровољно.
После Другог светског рата, на костурници су неколико пута извођени радови на обнови. Први пут 1966. године, затим 1978-1980, када је урађена и спољна изолација и постављен бакарни покривач преко целог објекта, дрвена врата замењена металним и рестауриране иконе, крст на врху и спомен-плоча са задње стране. Тада су и бочне стране костурнице прекривене бакарним лимом, који је у великој мери нарушио монументалност објекта и његову меморијалну естетику. Пошто су током 1995. године спомен-плоча, бакарни покривач и врата украдени, у септембру исте године су започети радови на реконструкцији, који су били завршени у октобру 1996. године. Тада је постављена нова спомен-плоча и урађени нови кровни покривач и врата. Током 2012. године је поново рађена заштита од продора воде. Између ових већих радова било је више мањих санација у оквиру текућег одржавања.
Спомен-плоча са задње стране, постављена 1996. године, садржи представу крста и текст на чешком, српском и црквенословенском језику:
ОВДЕ ПОЧИВА 7100 ЈУГОСЛОВЕНА И 189 РУСА УМРЛИХ ЗА ОТАЏБИНУ У АУСТРО-УГАРСКОМ РОПСТВУ У СВЕТСКОМ РАТУ 1914–1918. Г.
ВЕЧНАЯ ИМЬ ПАМЯТЬ
У капели се данас налазе иконе, мала изложбена поставка фотографија из логора, макета некадашњег логора, као и метални модел мале црквe, у ком се налази земља из Крагујевца и Сурдулице, дар Савеза сокола Краљевине Југославије.
У близини костурнице, поред прилазног пута, налази се дрвени ћирилско-методијски крст, постављен 1995. године. На простору некадашњег заробљеничког гробља у Јиндриховицама и данас стоје два велика камена крста, постављена још током рата. На српском, односно православном, делу гробља се налази ћирилско-методијски крст, а на католичком делу гробља се налази латински крст. Оба имају истоветан натпис у част мртвих, на латинском језику (REQUIESCATIS IN PACE). Поред латинског крста се налазе груписани остаци осам камених надгробних споменика српских војника, прекривених маховином. На ивици шуме су видљиви и остаци некадашње капије и ограде око гробља.
Према писању Бeрaнoвe и Бружeнaкa, на гробљу још увек нису ексхумиране гробнице италијанских војника.
