Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Аутори: Ненад Лајбеншпергер, Владимир Џамић и Ана Радованац Живанов
Позиција: 50.081563614190756, 14.475687574401897
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
По завршетку Првог светског рата, на Олшанском гробљу у Прагу налазило се 460 сахрањених југословенских војника.
Током 1923. године Миливоје Црвчанин је предложио да се на гробљу у Прагу подигне одговарајући споменик за југословенске војнике пале у рату за ослобођење. Причао је о томе са представницима руске православне општине у Прагу, а руски инжењер Александар Миркович је урадио и пројекат капеле, која би била споменик и српским и руским војницима. Поред меморијалног карактера, капела би била и у функцији свештенослужења, дакле, не само за помене страдалим војницима него и другим преминулим православне вере који би били сахрањивани на том гробљу. Земљиште би било добијено бесплатно, пошто би се капела налазила на делу новог православног гробља.
Одлука Министарства вера Краљевине СХС о подизању једне капеле за вршење парастоса на Олшанском гробљу у Прагу донесена је 10. септембра 1924. године (заједно са одлуком за Јиндриховице и Тренчин). За подизање капеле руска колонија у Прагу је била спремна да дâ радну снагу, па је из Краљевине СХС било одвојено 30.000 чехословачких круна за њено подизање. Пошто су, у међувремену, руске избеглице у Прагу отпочеле послове на подизању већег црквеног објекта, Миливоје Црвчанин је прихватио њихов предлог да се укључи у подизање цркве на Олшанском гробљу (чија је предвиђена цена била 300.000 круна), а која би се дизала добровољним прилогом православних Руса, Срба и других народа. Како се радило о већем објекту, за који је могла да се испланира и крипта за посмртне остатке православних српских и руских војника, предложио је Министарству вера да се прихвати предлог о подизању цркве и да се предвиђена сума за капелу пренамени у прилог Краљевине СХС за нову руску православну цркву у којој би свештеночувар Краљевине СХС имао право да врши свештене радње. Прихвативши Црвчанинова објашњења и предлог, Министарство вера се, у јануару 1925. године, сложило са пренаменом средстава и одобрило пренос посмртних остатака српских војника у будућу костурницу. Средства за подизање цркве су дата под условом да се под сводом цркве резервише посебан простор у ком би били смештени ратници сахрањени на Олшанском гробљу, да се путем одговарајућег натписа истакне да се у цркви налази костурница српских ратника и да се свештеним лицима Краљевине СХС у свако доба, без неког нарочитог одобрења, осим претходног јављања, одобри вршење свих црквених обреда у цркви. Своју одлуку Министарство вера је образложило и тиме да ће црква бити много бољи споменик од капеле, а да ће истовремено обележавати и заједничку борбу српских и братских руских ратника.
Цркву на Олшанском гробљу подизало је руско удружење „Једнота (Братство) за сахрањивање руских православних држављана и за заштиту и уређење њихових гробова у Чехословачкој“. Са њима је Миливоје Црвчанин, у име Министарства вера, односно Краљевине СХС, 24. марта 1925. године, потписао уговор којим се „Једнота“ обавезала да ће у храму који ће подизати резервисати у крипти место на које би се сместиле кости српских православних војника погинулих током Првог светског рата и сахрањених на прашким гробљима. Поред тога, обавезала се и на постављање одговарајућег натписа да се у храму налазе кости српских војника, као и да ће дозволити православним духовним заступницима Српске цркве или владе, у свако доба када је храм слободан, вршење одговарајућих обреда, а по претходном обавештењу управе храма о томе. Црвчанин се обавезао да ће се „Једноти“ уплатити сума од 30.000 чехословачких круна. Већ тада је било одређено и само место на које ће се положити кости. Предвиђено је да простор за њих буде са обе стране степеница које воде у крипту.
С обзиром на то да се радило о православном храму, било је договорено да се у његову крипту пренесу само православни војници сахрањени на Олшанском гробљу.
Храм Успења Пресвете Богородице је подигнут међу руским парцелама II дела Олшанског гробља, конкретно између парцела 18 и 19. Рађен је према пројекту руског архитекте професора Владимира Александровича Брандта, као мала једнокуполна црква, са звоником у облику високог прочеља на северној страни, испод кога се налази улаз у крипту. Камен-темељац је положен 11. септембра 1924. године, на дан Усековања главе Светог Јована Крститеља. Свечано освећење храма је било 22. октобра 1925. године, иако сви радови на ентеријеру нису били завршени. У освећењу су, поред руских и чехословачких свештеника на челу са митрополитом Јевлогијем, учествовали и епископ шабачки Михајло и свештеночувар протојереј Миливоје Црвчанин. Хрaм je пoдигнут дoбрoвoљним прилoзимa, а укупна цена изградње је износила 530.000 чехословачких круна. Поред 30.000 круна датих на почетку радова, Краљевина СХС је за храм 1927. године предвидела још 20.000 динара. Поред тога, краљ Александар Карађорђевић је био дародавац једног од пет звона која се налазе на храму.
Две костурнице југословенских војника у крипти су унутра имале бетонске преграде. Затворене су бронзаним спомен-плочама, чији је нацрт урадио архитекта Владимир Брандт, а моделе израдио академски вајар Трпимир Иванчевић. На плочама се налази ћирилско-методијски крст, смештен у стилизовани круг у горњем делу, грб Краљевине СХС у доњем делу, а у средишњем правоугаонику, који са крстом и грбом чини јединствену целину, натпис:
МУЧЕНИЦИМА И БОРЦИМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 1914–1918 КРАЉЕВИНА СРБА ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
Ексхумација и пренос у крипте храма посмртних остатака 44 војника православне вере обављени су од 2. до 4. јула 1926. године. Последњег дана је организовано свечано смештање костију у саме костурнице. Њему су присуствовали и представници владе Краљевине СХС. Пошто се, након њиховог смештаја, видело да у костурнице може да стане још око 120 војника, одлучено је да се оне попуне наведеним бројем војника, такође сахрањеним на Олшанском гробљу. Средином 1927. године извршена је и ексхумација укупно 88 посмртних остатака са Олшанског гробља и Винoхрадског гробља у Прагу. Шеснаест их је било са Винохрадског гробља, а 62 са Олшанског гробља. Овог пута није вођено рачуна о томе да пренесени војници буду искључиво православне вере. Сви они су пренети и смештени у крипту цркве. Тако се у костурницама нашло укупно 132 посмртна остатка српских, односно југословенских војника.
У крипти цркве су били похрањени руски ратни заробљеници, као и значајни Руси и чешки православци. Између осталих и први председник чехословачке владе Карл Крамар (Karel Kramář). У том простору се налази и спомен-плоча посвећена југословенском краљу Александру Карађорђевићу са комадом његове крваве кошуље – одеће коју је носио приликом атентата у Марсеју. Ту је било похрањено и тело вође Срба у Хрватској и истакнутог југословенског политичара и министра Светозара Прибићевића (од 19. септембра 1936. до октобра 1968. године, када је пренесено на београдско Ново гробље).
