Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Аутори: Ненад Лајбеншпергер, Владимир Џамић и Ана Радованац Живанов
Позиција: 50.51380022956629, 14.165550328168235
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
Атентатори на aустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, у Сарајеву 28. јуна 1914. године, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић су, као малолетни у време атентата, били осуђени на двадесет година тешког затвора и затварање у мрачну собу, на тврдом лежају, сваког 28. jуна. Принципу је одређен пост једном месечно, а Грабежу једном у три месеца. На одслужење казне послати су, током децембра 1914. године, у Терезин (чеш. Terezín, nem. Theresienstadt), тврђаву у северној Чешкој, у чијој се Малој тврђави налазио војни затвор. Сва тројица су била затворена у самицама. Поред њих тројице, једно време у терезинском затвору су боравили и њихови саучесници, осуђени на различите временске казне затвора: Лазар Ђукић (од 2. марта 1915, па док није пребачен у душевну болницу у Прагу, где је и умро 19. марта 1917), Иво Крањчевић (од 2. марта 1915. до средине септембра 1917; преживео је рат) и Цвијан Стјепановић (од 2. марта 1915. до средине септембра 1917; преживео је рат). Принцип, Крањчевић и Стјепановић су били у једном одељењу затвора, а Чабриновић, Грабеж и Ђукић у другом. Принцип је био у ћелији са бројем 1, која је имала излаз на двориште, са прозором изнад врата, покривеним решетком. Врата су била двострука. У њој је раније боравио Хаџи Лојо, босански бунтовник и против турске и против аустроугарске власти. Приликом Принциповог боравка у болници, у њу је био смештен Трифко Грабеж.
Према аустроугарским прописима затвореници су морали да буду оковани. Иако је ова одредба била суспендована током рата, пошто је свима смањена исхрана, то није у прво време важило и за сарајевске атентаторе. Иако је у ћелијама постојало грејање, оно је током рата било искључено. Принципу је било дозвољено да шета пола сата дневно по дворишту. Лоши услови су довели до тога да Принцип, Чабриновић и Грабеж у затвору оболе од тубeркулозе и од ње на крају и умру.
Недељко Чабриновић је преминуо у затвору 21. јануара 1916. године, а Трифко Грабеж 21. октобра исте године, такође у затвору, у самици број 1. Гаврилу Принципу је, због туберкулозе костију, била ампутирана рука, а преминуо је у соби 33 терезинске болнице број 13, 28. априла 1918. године. Према неким тврдњама, после рата, у ћелији у којој је боравио Принцип нађен је натпис урезан у зид:
Наше ће сене ходати по Бечу
Лутати по двору, плашећи господу…
Иако се овај натпис приписује Принципу, није искључено да га је написао и Грабеж, с обзиром на то да је и он боравио у истој ћелији. Васа Чубриловић је оставио сведочанство да је сличне стихове записао Марко Перин док су сви боравили у сарајевском затвору 1914. године. Како су и Принцип и Грабеж могли да их прочитају, није искључено да их је један од њих урезао парафразиране, или онако како их се сећао. Међутим, дискутабилна је и сама истинитост тврдње о постојању урезаног натписа. Стеван Жакула, који је 1920. године обишао ћелију, у својим сећањима не наводи тај податак.
После Првог светског рата чехословачке војне власти нису користиле ћелију за нова затварања, одајући на тај начин почаст Гаврилу Принципу. Између два светска рата очуван је био и инвентар ћелије – сто, столица и кревет. Током Другог светског рата ћелија је поново коришћена за затварање политичких затвореника, а цела тврђава Терезин је претворена у концентрациони логор. Непосредно после Другог светског рата ту су били затворени немачки ратни заробљеници. Током 1947. године у комплексу тврђаве је формиран меморијал Терезин (Pámatník Terezín), посвећен пре свега страдању Јевреја током Холокауста, али и целокупном историјату Терезина. Сарадњом Меморијала Терезин и Музеја Млада Босна из Сарајева, 13. јуна 1974. године, отворена је новоуређена ћелија у којој је боравио Гаврило Принцип, са малом изложбеном поставком посвећеном њему и Младој Босни. У новембру 2014. године, у ћелији су могли да се виде само некадашња пећ и алка за окове, причвршћена у зиду. Врата према дворишту су зазидана, а у ћелију се улази из ходника. Тамновању Принципа и осталих атентатора је посвећен део изложбе која говори о историјату тврђаве до 1939. године.
На зиду ходника у ком се налазе самице, између ћелија број 1 и 2, Амбасада ФНР Југославије у Прагу је поставила спомен-таблу, на чијем врху је био грб ФНРЈ, а испод натпис на српскохрватском и чешком језику:
У ОВОЈ ЋЕЛИЈИ ЈЕ БИО ЗАТВАРАН И МУЧЕН ХЕРОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА ГАВРИЛО ПРИНЦИП ПОСЛЕ ИЗВРШЕНОГ АТЕНТАТА НА АУСТРОУГАРСКОГ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА ФРАНЦА ФЕРДИНАНДА У САРАЈЕВУ, 28. ЈУНА 1914
АМБАСАДА ФНР ЈУГОСЛАВИЈЕ У ПРАГУ
29. НОВЕМБАР 1954
Иако на табли пише да је откривена на Дан Републике некадашње Југославије, постављена је, у ствари, 10. јануара 1955. године. Политички значај постављања плоче, као и разлоге кашњења, треба тражити у оквирима тадашњег новог успостављања дипломатских и других веза између Чехословачке и Југославије, покренутих након завршетка сукоба Југославије са Информбироом, чији је Чехословачка била део.
Та табла је 2008. године замењена двема новим таблама. На горњој је текст на чешком језику, а на доњој исти текст, на српском језику:
У ОВОЈ САМИЦИ ОД 5. ДЕЦЕМБРА 1914. БИО ЈЕ ЗАТОЧЕН ГАВРИЛО ПРИНЦИП, ГЛАВНИ УЧЕСНИК АТЕНТАТА У САРАЈЕВУ ЧИЈЕ СУ ЖРТВЕ НА ВИДОВДАН 28. ЈУНА 1914. ГОДИНЕ БИЛИ АУСТРО-УГАРСКИ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК ФРАНЦ ФЕРДИНАНД И ЊЕГОВА СУПРУГА СОФИЈА. ВИДОВДАНСКИ АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ БИО ЈЕ ПОВОД ЗА ИЗБИЈАЊЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА. ЗА ВЕЋИНУ СЛОВЕНСКОГ СТАНОВНИШТВА ТАДАШЊЕ АУСТРО-УГАРСКЕ ГАВРИЛО ПРИНЦИП БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД СИМБОЛА БОРБЕ ПРОТИВ ХАБЗБУРШКЕ МОНАРХИЈЕ. У СРБИЈИ ЈЕ ПОСТАО НАЦИОНАЛНИ ЈУНАК, А У ЧЕШКИМ ЗЕМЉАМА УСПОМЕНА НА ЊЕГА ЧУВАНА ЈЕ НАРОЧИТО У ПЕРИОДУ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ (1918–1938), АЛИ И НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА. ГАВРИЛО ПРИНЦИП ПОДЛЕГАО ЈЕ ПОСЛЕДИЦАМА ЛОШЕГ ПОСТУПАЊА 28. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ У ВОЈНОЈ БОЛНИЦИ У ТЕРЕЗИНУ.
На згради бараке у којој су се налазиле самице, на месту зазиданих врата, постављена је мала спомен-плоча са натписом на чешком језику, који говори да је ту ћелија Гаврила Принципа (CELA GAVRILО PRINCIPA).
Зграда у којој је Принцип лечен и преминуо постоји и данас. Налази се у Великој тврђави, у улици Фучикова (Fučíkova) бр. 283. Цео комплекс некадашње болнице је напуштен и празан (осим једног мањег дела, који користи чуварска служба). На улазу у комплекс се налази плоча која је део система обележавања свих зграда повезаних са историјским догађајима у комплексу некадашње тврђаве. На њој се налази текст на чешком, енглеском и немачком са обавештењем да је у левом крилу болничке зграде, на првом спрату, умро Гаврило Принцип.
Принцип, Грабеж и Чабриновић су сахрањени на војничком делу терезинског месног гробља. Слично као и тројица обешених сарајевских завереника – Данило Илић, Вељко Чубриновић и Мишко Јовановић – који су сахрањени тајно, да им гроб остане непознат, и њих тројица су сахрањени тајно, у заравњен необележени гроб. Разлог томе је била жеља да ти гробови не постану места ходочашћа и да им се не одаје почаст као мученицима. Ради ефикаснијег скривања гробнице, али вероватно и да би додатно понизили преминулог Принципа, делимично је сахрањен на пешачкој стази гробља. Војници који су их сахрањивали имали су наређење да не смеју да открију где се гробови налазе. Међутим, један од војника – Чех Франтишек Лебл – нацртао је скицу са позицијама гробова, који су били близу један другом. По завршетку рата је дошао у Терезин и на то место ставио чешку заставу.
Принципов, Чабриновићев и Грабежов гроб су ископани 9. јуна 1919. године да би се њихови посмртни остаци пребацили у породичну гробницу председника терезинске општине Павела Жалуда. На празне гробове су постављене крстаче са њиховим именима. У гробницу председника општине су накнадно донети и посмртни остаци сарајевских атентатора умрлих у аустријском војном затвору Мелерсдорф (Möllersdorf) код Беча: Митра Керовића, Недељка Керовића и Јакова Миловића. Посмртни остаци Гаврила Принципа и остале петорице су 1. јула 1920. године кренули из Терезина у Сарајево, где су, заједно са скелетима осталих учесника атентата и Богдана Жерајића, 7. јула 1920. године, положени у гробницу на старом православном гробљу на Кошеву. На истом гробљу је 1939. године изграђена капелa Видовданских хероја, у коју су пренети посмртни остаци свих њих.
На месту Принциповог гроба Чеси су подигли једноставан тростепени обелиск од светлог пешчара са извајаним ловоровим венцем у горњем делу и натписом на чешком језику да је посвећен југословенским народним мученицима (JIHOSLOVENSKYM NARODNIM MUČEDNIKUM). Гранитна плоча са натписом је нестала током 2014. године.
