Извор: Commonwealth war graves commission
Позиција: 31.203336888508538, 29.922598324758976
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
У марту 1915, база Медитеранских експедиционих снага пребачена је у Александрију из Мудроса и град је постао логор и болнички центар за трупе Комонвелта и Француске. Међу основаним медицинским јединицама биле су 17., 19., 21., 78. и 87. Опште болнице и 5. Индијска болница. Након Галипољске кампање 1915. године, Александрија је остала важан болнички центар током каснијих операција у Египту и Палестини, а лука је била много коришћена од стране болничких бродова и транспорта трупа који су довозили појачање и носили болесне и рањене са ратишта.
Ово гробље је почело да се користи у априлу 1916. године, када се схватило да гробље у Четбију неће бити довољно велико. Већина сахрањивања извршена је у александријским болницама, али је велики број гробова из децембра 1917. године настао због губитка војних транспортера „Арагон“ и „Османије“, који су потопљени торпедом и мином при уласку у луку. Гробље је наставило да се користи до децембра 1919. године, али касније су неки гробови донети из малих гробница у западној пустињи, Маадији и Розети.
Током Другог светског рата, Александрија је поново била важан болнички центар, узимајући жртве у кампањама у западној пустињи, Грчкој, Криту, Егејским острвима и Медитерану. Ту су такође основани кампови за одмор и хостели заједно са моћном противваздушном базом. Александрија је такође била центар везе за средњи и блиски исток и постала је седиште војне полиције. Гробље у Хадри је проширено за сахране из Другог светског рата и користило се од 1941.
На гробљу се сада налази 1.700 сахрана из Првог светског рата и 1.305 из Другог светског рата. На гробљу се налазе и ратне гробнице других националности и неке нератне сахране.
На гробљу Хадра је сахрањен Милан Димитријевић, страдали припадник Српске војске и три припадника југословенских оружаних снага страдали током Другог светског рата.
