Извори: slobodnahercegovina.com, blogovanje.rs
Аутори: Саша Недељковић, Милан Богојевић
Позиција: 42.64169969524328, 18.107174139422415
Тачност локације: тачна локација
Степен очуваности: непознато
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
Исечак из чланка са сајта Слободне Херцеговине (аутор Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије):
Грађани Дубровника сами су прикупили новац за подизање споменика ослобођењу. Споменик краљу Петру I Ослободиоца у Дубровнику (велики барељеф) откривен је на дан Уједињења, 1 децембра 1924. Био је узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила.
Уз споменик су касније постављане нове спомен-плоче.
У међуратном периоду Дубровачка национална друштва (Народна Одбрана, Дубровачко Радничко Друштво, Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога”, Матица Српска, Соколско Друштво, Јадранска Стража, Друштво „Књегиња Зорка”, Нова Југославија, Дубровачка Грађанска Музика, Савез Добровољаца и Удружења резервних официра и ратника) обележавала су значајне догађаје (Дан Уједињења, дан уласка српске војске у Дубровник) полагањем венаца на споменик краљу Петру.
На прославама учествовали су и становници Цавтата и села Дубровачког приморја. Најмасовнија прослава била је на двадесетогодишњицу Југославије 1938. у којој су учествовале соколске сеоске чете. Зато је споменик имао симболични значај. Док је ХСС настојала да онемогући прославе Дана Уједињења, усташе су настојале да оскрнаве споменик. Упркос ХСС дубровачка друштва наставила су да полажу венце на споменик све до забране 1940. После Априлског рата 1941. спомен-плоче су уништиле усташе, а споменик је уклоњен.
Чланак публицисте Милана Богојевића:
Након смрти краља Петра И Карађорђевића, градови у Краљевини СХС су се буквално утркивали ко ће одати већу пошту умрлом суверену. Откривани су споменици, мењали су улицама имена, писали песме…
Тако је и град Дубровник, годину дана после смрти краља Петра I, одлучио да откупи нацрт за споменик од Ивана Мештровића посвећен великом краљу. После две године 1. децембра 1924. на дан Уједињења, на великој свечаности откривен је велики камени рељеф. Био је постављен на почасно место (лево од степеништа на градским зидинама) испод самог кипа Светог Влаха, заштитника града.
Краљ је био приказан на коњу, огрнут великом пелерином са соколом у руци. Чак и на репродукцијама старих фотографија очито је да рељеф носио велику уметничку енергију и да спада у сам врх Мештровићевих радова сличне тематике. Мештровићев рељеф са приказом краља Петра је излаган следеће године у Паризу.
Почетком Другог светског рата и формирањем ткз. Независне државе Хрватске, почело је уништавање свих споменика везаних за династију Карађорђевић, Србију и Први светски рат.
Тако је почетком јуна 1941. године и рељеф краља Петра И Карађорђевића уклоњен је с градских зидина. Усташе би највероватније одмах уништили споменик да их нису спречили италијански окупатори који су намеравали да Мештровићево дело поклоне својој краљици Елени ди Савоиа, односно Јелени Петровић – ћерки црногорског краља Николе.
Њена старија сестра Љубица – Зорка била је супруга краља Петра И – односно мајка краља Александра И Карађорђевића.
Имајући на уму те родбинско-династичке везе, мислили су италијански окупатори да ће краљици Елени бити драго ако Мештровићев споменички рељеф предају њој. Кад је камена громада тешка око три тоне скинута с градских зидина, пренесена је на италијански брод који је из грушке луке требао у конвоју отпловити у Италију.
Док је рељеф био на италијанском броду у Гружу интервенисао је председник дубровачке општине др. Јосип Баљкас, захтевајући да се рељеф искрца јер:
“Мештровићу још није исплаћена уговорена цена од 14 милиона динара”.
Искрцан са брода, рељеф је неколико дана стајао на обали уз италијанску стражу. У међувремену су се усташе и Италијани договорили да рељеф краља Петра ипак отплови у Италију. Међутим, непосредно прије него што је поновно укрцан на брод, стигао је из Рима телеграм са наредбом да се рељеф за сада депонује у неком од градских магацина. Тако је рељеф поновно враћен у Град.
Уследило је преношење Мештровићевог рељефа у приземну просторију куће бродовласника Божа Банца. Тамо је рељеф прислоњен на зид, окренут тако да се не види што је на њему исклесано. Кућа Божа Банца је 1948. године претворена у Уметничку галерију.
Рељеф краљ Петра остао је тако наслоњен на зид све до 1975. године када је доживео невероватну судбину.
Пред крај 1975. године просторија у којој се налазио рељеф, са још неким деловима приземља Уметничке галерије, додељена је дубровачком Фолклорном ансамблу “Линђо” да их користи као своје просторије за вежбање.
Недуго након усељења КУД – а “Линђа” уследила је адаптација просторија, па је рељеф засметао смештају сандука с народним ношњама и другим просторним потребама. Тадашњи директор галерије проф. Антун Караман упутио је допис Извршном већу Скупштине општине Дубровник тражећи да се за рељеф одреди неко одговарајуће место изван галерије, а допис је проследио и Заводу за заштиту споменика културе, али није добио никакав одговор.
Након тога се на решавању проблема ангажовао оснивач и уметнички директор КУД – а “Линђа” Сулејман Муратовић.
На крају су крајње необичну одлуку донели Управни одбор и Уметнички савет “Линђа”, направити преградни зид и тако зазидати рељеф краља Петра И Карађорђевића.
Како је ово Мештровићево уметничко дело, сада било „заштићено“ сазиданим и обојеним зидом, склоњено из видокруга, више нико није показивао занимање и оно је пало у заборав.
Ове године биће тачно 45. година како је рељеф краља Петра сакривен од очију јавности, зазидан у приземљу Уметничке галерије и зазидан у сећању.