Извор: brindisiweb.it
Позиција: 40.64011580091644, 17.947908771492408
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
На обали луке Бриндизи, у близини Лучке капетаније, налази се мермерни епиграф који обележава спасавање преко сто хиљада српских избеглица током Великог рата. Епиграф подсећа на један од најтужнијих тренутака Првог светског рата, на спасавање онога што је остало од српске војске која се повлачила према Албанији од аустроугарске, бугарске и немачке непријатељске офанзиве.
Окружени немачким и бугарским аустроугарским непријатељским трупама, које су започеле офанзиву августа 1915. године, Срби су били приморани да напусте своју територију и потраже сигурност тако што су стигли до албанске обале, са гарнизоном италијанских бродова. Током повлачења, око три стотине хиљада мушкараца умрло је од хладноће и епидемија (тифус и колера су се брзо развили с обзиром на стање неухрањености и нехигијене). Осамдесет хиљада мушкараца, војника и цивилних избеглица свих друштвених класа стигло је у Драч, док је још шездесет хиљада стигло у Сан Ђовани ди Медуа. Са њима је и преко двадесет хиљада аустријских заробљеника, заробљених у претходним биткама, затим пребачених у Асинару. Италијани су направили кампове за помоћ на албанској територији, један у Валони, а други у Драчу, са болницама, смештајем и складиштима, пре него што су започели бројне операције пребацивања избеглица са трговачким поморским јединицама, у пратњи војних бродова, између источне и западне обале Јадранског мора, користећи луку Бриндизи као логистичку базу и поморску здравствену станицу. Овде је стизала и храна послата из Француске, Енглеске и Сједињених Држава пре него што је са лековима, ћебадима и одећом однета на другу страну Јадрана. Целокупна акција подршке Србима поверена је главнокомандујућем Поморске војске војводи од Абруција и његовом заменику, вицеадмиралу Емануелу Кутинели-Рендини, који је из Бриндизија организовао активности бродова. Тако је почео транспорт ових избеглица и први бродови су их превозили између источне обале Јадрана и западне, у луци Бриндизи.
По доласку у апулијску луку, избеглице су Берсаљери спровели до пољских болница пре него што су могли да их укрцају на бродове и превезу на Крф, Бизерту и Марсеј.
Предајом Црне Горе у јануару 1916. године, и када су аустро-немачке армије циљале директно на албанске луке, постало је неопходно убрзати фазу спасавања оног што је остало од српске војске. У операцијама су учествовали и савезнички, француски и енглески бродови; укупно је било укључено 45 италијанских, 25 француских и 11 енглеских пароброда, са 202, 101 и 19 путовања.
Током ових путовања и владари Србије и Црне Горе пребачени су на сигурно у Бриндизи: 24. децембра 1915. касно у ноћ, долазећи из Валоне на разарачу „Абба“, седамдесетогодишњи српски краљ Петар I Карађорђевић искрцао се „наслоњен на штап и подржан од официра. Кренуо је према болници Марина (данас Хотел Интерназионале), а за њим је ишло шест војника Краљевске гарде. Српска влада и дипломатски представници савезничких сила стигли су и у Бриндизи 15. јануара 1916“, ту се зауставили неколико дана пре поласка на Крф, где су прекомпоновали српску војску. Међу њима Престолонаследник Александар, који је пред повлачење предводио српски отпор, премијер Пашић и чланови народне владе.
Црногорска краљевска породица је 22. јануара 1916. стигла је у Бриндизи са старим краљем Николом I, тастом Виторија Емануела III, краљицом Миленом и принцезом Вером, оставши ту један период пре него што се преселила у Француску.
Аустријанци су извршили бројне упаде у албанске луке за укрцавање, што је такође изазвало потонуће десетак италијанских војних и трговачких поморских бродова, углавном изазваних торпедима и минама расутим у морском каналу између Валоне и Бриндизија.
У знак сећања на ове догађаје, 10. фебруара 1924. године, мермерни епиграф постављен је на обалу где се помињу само 202 путовања италијанских бродова, али се не помиње 101 француско и 19 енглеско путовање, који су допринели спасавању:
„Од децембра MCMXV до фебруара MCMXVI италијански бродови са петсто осамдесет четири пловидбе заштитили су егзодус српске војске, који се пружио са супротне обале, и са двеста два путовања спасили сто петнаест хиљада од сто осамдесет пет хиљада избеглица“.
“Откривање мермерног епиграфа
10. фебруара 1924
Прошло је осам година од завршетка масовне хуманитарне операције спасавања српске војске, када је тадашњи министар морнарице адмирал Таон де Ревел желео да Бриндизи буде упамћен по „вечном знаку херојског подухвата” – спашавања преко сто хиљада избеглица које се повлаче са источне обале Јадрана.
У недељу 10. фебруара 1924. године у 15.30 часова одржана је свечаност откривања комеморативног епиграфа којим се обележавају бројне спасилачке акције италијанских бродова током Великог рата, који се налазио на зиду Царинарнице, у близини данашње лучке капетаније.
Мермерна плоча је и данас на том зиду уз море, у знак сећања на један од најтужнијих тренутака Првог светског рата када је италијанска Краљевска морнарица одмах дала све од себе да разреши хуманитарну трагедију која се дешавала на другој страни Јадрана, неколико миља од наше обале. А град Бриндизи је још једном показао велико учешће у дочеку онога што је остало од српске војске у повлачењу. Текст
Комеморативне мермерне плоче је на званичном сајту Морнарице дефинисан као „скоро тиха порука, као што је тих и великодушан био рад који су поморске јединице обављале сваког часа и у свим околностима”.”
