Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Аутори: Ненад Лајбеншпергер, Владимир Џамић и Ана Радованац Живанов
Позиција: 48.10773368119409, 17.080917883373363
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
У близини братиславског насеља Петржалка налази се војно гробље Петржалка – Копчани (Petržalka – Kopčany) из Првог светског рата, на ком су од 1916. године, па до краја рата, били сахрањивани војници Аустроугарске. Гробље је било уређено 1922. године и редовно је одржавано до 1938. године. Након Другог светског рата се налазило у граничној зони са Аустријом, тада делу гвоздене завесе између истока и запада, па је о њему бринула војска. Након краха комунизма, гробље је девастирано од стране дивљих копача. Обновљено је 2009. године по пројекту архитеката Имриха Пушкара (Imrich Puškar), Мариjе Баникове (Mária Banikova) и пејзажном уређењу Катарине Сербинове (Katarína Serbinová). На њему се налазе: централно обележје у облику импозантног латинског крста великих димензија, четири камена спомен-обележја, на којима су уклесана имена свих сахрањених војника, једнаки крстови од белог камена над појединачним гробним местима (на сваком је метална правоугаона плочица са подацима о сахрањеном војнику – име, презиме, година рођења и смрти, и држава порекла, или са информацијом да је ту сахрањен непознати војник), бунар из 1922. године, остаци једног објекта, коме је непозната претходна намена, и спомен-плоча са историјатом гробља. Ово је типично војничко гробље, са геометријском шемом, једнообразним споменицима и централним комеморативним стубом, тј. спомеником у виду крста – cross of sacrifice. Ова спомен-обележја демократизују култ мртвих и одржавају национално памћење, које је у исто време деперсонализовано. Војно гробље у предграђу Петржалка подигнуто је по угледу на грчку једноставност, која одсуством орнаментике потенцира војничко устројство, где споменици, кроз своју униформисаност, асоцирају на војнике у борби.
На гробљу је сахрањен укупнo 331 вojник. Oд тoг брoja, најмање њих 51 је било са југословенске територије, при чему је један са територије тадашње Србије и један са територије тадашње Црне Горе. Може се претпоставити да се ради о ратним заробљеницима.
