Српско војничко гробље у Бизерти

Аутор: Ненад Лајбеншпергер

Позиција: 37.27208135056223, 9.860435016919507
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: релативно лоше

ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи

У Бизерти је било сахрањено преко 600 српских војника и цивила који су умрли у самом граду или једној од његових болница током боравка српске војске у овом месту. Сахрањивани су у оквиру хришћанског гробља у Бизерти, на посебној парцели резервисаној за Србе, чије земљиште је бизертска општина уступила српској војсци. Гробови су били обележени једнообразним црним крстовима и на свакој хумки је било засађено цвеће. Крајем рата поред хумки својих палих другова, српски војници су подигли једну костурницу са капелом изнад ње. Камен темељац поменуте капеле је положен на Видовдан, 28. јуна 1918. године. Том приликом, у темељ је укопана и метална кутија напуњена зејтином у коју је стављен пергамент с текстом који говори о постављању камена темељца и коме је капела посвећена. Идејни нацрт за капелу са костурницом је урадио Светислав Мајзнер, инжињерски капетан Штаба Резервних трупа и Подофицирских школа, стациониран у Бизерти.

Власти Бизерте су 1922. године затражиле да се српски војници пребаце у једну костурницу, пошто им је требао простор за проширење гробља. У ту срху је искоришћена већ постојећа костурница испод капеле. Како у њу нису могли да стану сви посмртни остаци српских војника, приступило се грађењу још једне костурнице иза капеле, која је укопавана у земљу поред већ постојеће костурнице. Петар Гавриловић је затражио да се приликом ексхумације не смештају у костурницу они који имају надгробне споменике од трајног материјала (камена).

Радови на изградњи друге костурнице и пренос посмртних остатка су завршени током 1924. године. У костурнице је смештено 665 посмртних остатака српских војника. Дванаест гробних места, који су имали камене надгробне споменике, премештени су у полукруг око две костурнице. На спољном зиду капеле, са три стране, постављене су плоче од светлог мермера на којима су изгравирани почетна слова имена и презимена српских ратника, али француским писмом. У унутрашњости капеле су се налазиле три велике иконе српских светаца пред којима су стајала кандила. Тамо су унети сви добро очувани венци, који су и прикачени о зид. Простор гробља је оплемењен засадима цвећа и дрвећа (палме и кипариси). Гробље је било ограђено живом оградом, да би касније била подигнута зидана ограда. Власти Бизерте су вршиле одржавање капеле и целог простора. У више наврата су окречили капелу и поправљали натписе на споменицима и спомен-плочама.

Унутар капеле су се нашле и две спомен-плоче. Једна је посвећена припадницима Скопске подофицирске школе који су умрли на тлу северне Африке. На њој се налази исписано 42 имена, од чега је њих 23 сахрањено у тој костурници, а остали на другим местима.12 На плочи је, као датум израде, уписана 1919. године, али не постоји потврда да ли је те, или неке касније године, плоча постављена у капелу. На плочи се налази представа двоглавог орла, два српска грба и ловорови венци у којима су уписане године: 1912, 1914, 1916 и 1918. Друга спомен-плоча је приватне израде и непознатог тренутка постављања. Посвећена је једном мајору српске војске.

Капела је урађена у неокласицистичком стилу. Грађена је од камених блокова, омалтерисана и окречена (у данашње време у једну нијансу окер боје). На сва четири ћошка има истурене стубове квадратног пресека, изведених у академском стилу, који носе кровну плочу. На источној страни се налазе још два иста стуба која стварају мали истурени трем са полукружним забатом и крстом на врху. Портал је фланкиран стубићима и полукружним украсним надвратником. Слично су фланкирани и парови прозора који се налазе на обе бочне стране капеле. Улазна врата су двокрилна, израђена од гвожђа и декорисана геометријским елементима. Прозори и део врата су заштићени решеткама.

Списак сахрањених на гробљу у Бизерти, како је то записао Будимир Швабић у својој књизи “Старим трагом” 1929. године: