Српско војничко гробље у Феривилу (данас Мензел Бургиба)

Аутор: Ненад Лајбеншпергер

Позиција: 37.16835247088853, 9.780311081307467
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: релативно лоше

ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи

Највећи број српских војника је лечен у три маринске (војне) болнице које су се налазиле у оквирима арсенала Сиди Абдалах поред Феривила. Преминули војници из ових болница су сахрањивани на хришћанском гробљу Сиди Јахија у Феривилу. Французи су гајили осећања дубоког поштовања према Србима, и сматрали су да су им нешто више од савезника. Отуда приликом сахрана нису правили разлике између тога да ли се сахрањују француски или српски војници. На тај начин српски војници су сахрањивани у истим парцелама као и француски војници. С обзиром да је смртност у поједним тренуцима била велика, војници су сахрањивани заједно у двојне, па и тројне гробове. На гробљу је било сахрањено преко 1700 српских војника у преко 1200 гробова. Гробна места су, током 1917. године, обележена дрвеним крстовим на којима је фарбом било исписано име сахрањеног војника. Над 18 гробова су, за време боравка српске војске у Тунису, били подигнути камени надгробни споменици. Њих су подизали или другови палог војника или породица.

На истом гробљу су српски и француски војници током 1918. године започели подизање једног споменика са простором за костурницу у сутеренском делу. Градња је завршена 1920. године. После рата, Француско ветеранско удружење Француска успомена (Souvenir Français) је било спремно да све српске и француске војнике са гробља у Феривилу пребаци у ту заједничку, већ изграђену, костурницу на истом гробљу. Српске власти су прво пристале на то, да би касније одустале од преноса посмртних остатака српских војника у постојећу гробницу. Разлог је била немогућност да се испуни члан 20 Закона о уређењу наших војничких гробаља и гробова у отаџбини и на страни, према коме сваки посмртни остатак мора бити стављен у посебан ковчег и да му се мора сачувати идентитет, за случај да породица изрази жељу да га пренесе у отаџбину. Костурница је била сувише мала да би у њу, на тај начин, стали сви српски војници. Петар Гавриловић је предложио проширење простора за костурницу, али су у удружењу Француска успомена рекли да би то исувише коштало. Из тих разлога одустало се од премештања и српских и француских војника у простор костурнице. У оквиру почетних припрема за пренос свих посмртних остатака у костурницу, удружење Француска успомена је, 1925. године, израдило велику спомен плочу са именима свих сахрањених војника. Плоча се налазила на два метра иза костурнице. На њој су се нашла имена 1722 српска ратника. Имена су била написана у формату: почетно слово имена и презиме, француским писмом.

Фарба и натписи на крстовима на феривилском гробљу нису обнављани најмање 8 година од постављања. Лоши климатски услови – ветрови, сунце, падавине, условили су да један део крстова падне, да остали буду у лошем стању, а да натписи избледе или потпуно нестану.17 С обзиром на њихово стање и несталност материјала од којих су направљени, Удружење Француска успомена је исказало спремност да све дрвене крстове (и француске и српске) замени новим од метала. Добивши дозволу српских власти, током 1929. или 1930. године су извршили постављање прве туре од 500 крстова над гробовима српских војника, а 1932. године је започето постављање и друге туре од још 500. Намера је била да се сви крстови замене.

Француска је гробове својих војника у Француској обележавала бетонским, а северној Африци металним крстовима. Ти крстови, који су постављени и на гробове српских војника, били су од сивог лива, у облику мача забоденог у земљу. На дну мача се налази ловорова гранчица која се пружа од доњег левог дела уз мач горе десно и завршава се на представи амфоре која је отприлике на средини оштрице мача. На амфору су постављене плочице са именима сахрањених. На њима је, испод плочице, полукружно исписано: Anouslesouvenir aeux l’immortalite (од нас успомена за вашу бесмртност), а изнад плочице: 1914– 1918. Изнад амфоре се налази представа француског ордена Ратни крст. Овај орден се састоји од крста у чијој средини је симболична представа Француске републике оличена у лику младе жене, док су иза њега два укрштена мача. На штитницима дршке мача је орнамент и натпис Souvenir (са леве) и Français (са десне стране). На средини у квадратном делу је представа главе лава који у устима држи алку. Дршка мача је украшена косим тракама од кружића, а при врху се налазе флорални елементи. Крст је раван са задње стране.

Плочице на крстове нису постављене одмах по постављању крстова, пошто је требало доставити списак. Раније се договорило који подаци ће ићи на њих и на ком писму ће бити. Српски предлог да буду на ћирилици је одбијен, пошто ливница није располагала ћириличним словима. Договорено је било да натписи буду на српском језику, али на латиници. Од података на плочицама се нашло: презиме и име; податак да ли је реч о редову или резервисти, или чин; јединица и датум смрти. Понегде се поред назива јединице писало и место рођења. Део прве туре од 500 плочица је стигао и са натписом Mort pour la France (умро за Француску) испод имена војника. То није било прихватљиво за српску страну и организовано је брушење тих речи са плочица. Друга тура плочица није имала проблематичну реченицу као прва. Иако су имена и називи јединица били на српском језику, податак да се ради о непознатом војнику је исписан био на француском – Soldat inconnu de l’armée Serbe или Inconnu soldat de l’armée Serbe. Исто тако, на једном броју плочица, месец смрти је исписан на француском језику. Плочице су биле металне, у облику амфоре, а причвршћене су за крст уз помоћ два шрафа. На двојним и тројним гробовима су постављане додатне плочице испод амфоре, учвршћене једним шрафом.

Током 1929. године четири посмртна остатка српских војника су ексхумирана са гробља у Феривилу и пренета у отаџбину.

Удружење Француска успомена је током 1934. године донело одлуку да изврши прегруписавање гробова у оквиру војничког гробља у Феривилу. Супротно ранијој идеји о мешању гробова, сада су желели да одвоје француске војнике који су погинули током рата, од француских колонијалних војника који нису умрли током ратних дејстава. У оквиру тих промена су желели и да изврше груписање и српских војника у неколико парцела. Да би то остварили затражили су, и добили дозволу од југословенских власти, да се из 210 гробова пребаци 269 посмртних остатака српских војника (из парцела Е, Ј и Н у парцеле П, Л и М). Ови послови су били започети, али не постоји траг и да су успешно завршени до почетка Другог светског рата.

На улазу у гробље је 26. јула 1917. године био постављен спомен-камен са спомен-плочом у коју су урезани стихови песме На феривилском гробљу:

Овде леже снови синова храбрих.
О, свете хумке. О, мили роде мој,
Зар овде, далеко од својих драгих,
У туђини, нађосте вечни дом свој!

Раније поменути споменик са костурницом у сутерену, подигнут 1920. године, и свечано откривена 1. новембра те године, у облику је толоса (храм кружне основе), изграђен у неокласицистичком стилу. Над костурницом се налази простор оивичен са шест равномерно распоређених стубова са капителима између којих се налази пет урни (лакита) и улаз у простор споменика. Урне су приближно високе метар и двадесет центиметара, преко себе имају пребачен плашт (или покров) и окренуте су ка улазу. У средини се налази саркофаг исте висине, мало уздигнут од пода (лежи на две греде). Иза саркофага се налази улаз у костурницу. На архитраву куполе се налази натпис Français et Serbes morts pour la Patrie (Французима и Србима умрлим за отаџбину). Кровни венац је украшен са шест симетрично распоређених акротеријума. На врху куполе се налази мало узвишење које носи метални крст. У простор испод куполе се улазило степеништем. На левом и десном улазном стубу се налазе, окренути један према другом, два истоветна, лимена, орнамента. На њима је ловорова грана око које је обавијена трака, при дну везана у машну, и војнички шлем на средини те гране. На траци, испод шлема, а изнад машне, урезана су слова УНЦ. Ова слова представљају скраћеницу француске Националне уније бораца (Union nationale des combatants). Није позната улога овог ветеранског удружења у историјату овог споменика. Цео споменик је израђен од опеке и бетона и омалтерисан.

Списак сахрањених на гробљу у Феривилу, како је то записао Будимир Швабић у својој књизи “Старим трагом” 1929. године: