Позиција: 43.76495960707206, 19.849871070686845
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
Капела преподобног Киријака Отшелника се налази у селу Никојевићи, на територији града Ужица, подигнута је као задужбина за помен Антонија Ј. Жунића.
У југозападни зид капеле је уграђен крајпуташ Богдану Жунићу.
На споменику се налази следећи натпис:
[1] стој путнич
[2] е не диви се о
[3] чекај прочита
[4] ј данас ред м
[5] ој биће ред тв
[6] ој драги роде
[7] мој у овом сту
[8] деном камен
[9] у спомиње се
[10] Богдан Жунић
[11] из Никоевића ка
[12] плар бог да га пр
[13] ости IV чета III б
[14] аталијон IV пук
[15] погино код Књ
[16] ажевца борећи
[17] се са Бугарима
[18] 5. окромбра 1915
[19] фод. Живијо 31 г
[20] одину спомен п
[21] одигоше отац
[22] Јанићије мајка Стојка
[23] браћа Антоније из Америк
[24] е и Недљко са Ро сестра
[25] Довијана кћри Злата Добр
[26] ина
Тик поред капеле је локално гробље, на коме се налазе споменици војницима учесницима ратова 1912-1918.
Споменик Вићентију Жунићу
На споменику се налази следећи натпис:
[1] ЈОВАН
[2] ЖУНИЋ ИЗ НИКОЈЕ
[3] ВИЋА ЖИВЕО 25. Г
[4] КОЈИ ПОГИНУ КАО
[5] СКРЕТНИЧАР У СТО
[6] ПАРИМА 3 ЈУЛА
[7] 1925. Г. И БРАТ МУ
[8] ВИЋЕНТИЈЕ
[9] ВОЈ. СТАЛНОГ КАДР.
[10] КОЈИ ПОГИНУ НА
[11] КОСОВУ ОД БУГАРА
[12] 21. НОВ. 1915. Г. СПОМЕ
[13] ПОДИЖЕ СИН И СИНО
[14] ВАЦ РАДОШ И БРАЋА
[15] МИЛОЈЕ ДОБРИВОЈЕ И
[16] ДУШАН И МАЋА САВА
[17] И СЕСТРЕ И ЖЕНА И
[18] СНА КОСА И ЗЕТ РАДИВОЈЕ
[19] РАДОШ ЖУНИЋ
[20] 1912-1952
Споменик Јелисијевићима
На жалост, на споменику је сaмо поменуто да је Симо изгубио четири сина – два у Првом и два у Другом светском рату, али не и њихова имена. Ажурираћемо ове податке када дођемо до више информација.
На споменику се налази следећи натпис:
[1] Овде почивају
[2] брачни другови
[3] СИМО
[4] Јелисијевић из
[5] села Никојевића
[6] који је поживијо
[7] као првак часно и
[8] поштено 85 год а
[9] умро је 12-XI-1951 год.
[10] и њгова супруга
[11] КОВИНА
[12] која је поживела
[13] часно и поштено
[14] 81 год. а умрла је
[15] 29 – VII – 1951 год.
[16] У знак захвалности
[17] и дугог сећања овај
[18] споменик подижу им
[19] унуци Јовиђа Светозар
[20] и снаха Милојка
[21] *** *** и Станојла
[22] Симо је бијо на Солунском
[23] фронту Изгубијо је два сина
[24] у Првом светском рату и
[25] у Другом светском рату
[26] погибоше му два сина
