У првим данима рата у српску престоницу стигао је један знаменити странац, криминолог светског гласа, професор универзитета у Лозани, Швајцарац, доктор Арчибалд Рајс. Његова мисија била је врло одговорна: да утврди злочине које су аустријски војници починили у Србији и да о томе обавести светску јавност.
Доктор Рајс описује први сусрет са генералом Михаилом Живковићем, коме је поверена одбрана Београда и кога су назвали „гвоздени генерал”. Тај сусрет био је на Торлаку, генераловом главном штабу.
,,Његове канцеларије су у школским просторијама” – пише Рајс, ,,али он и његови војници станују под шатором у храстовој шуми. Висок, снажан, строгог држања, стари војник нас љубазно прима и говори о свом тешком задатку, али сс ипак нада да ћс га успешно извести до краја, упр- кос томе што има мало трупа и недовољно модерног оруђа. Генерал каже: „Али српски народ је односно победе и са још мање средстава. Он ће се и сада извући”.
Гледајући ове лепе момке како певају около, имао сам исто убеђење.
Београд као да је у опсадном стању. Кафане се затварају у 20 часова. Свет се служи свећама, јер су аустријске гранате срушиле електричну централу.
Што се човек више приближава вароши, њеном центру, ране од бомбардовања су све видљивије. Прочеља многих кућа носе трагове шрапнела. Руско посланство је оштећено, прочеље старе палате пробушено и неколико отвора зјапе. У краљевом двору срушени зидови. Велика граната је свалила галерију у салу. На Теразијама је оштећена кућа Викторовићеве апотеке. Хотел „Москва” је погођен пројектилима.
Калемегдан и његова околина су пусти. Много је кућа у рушевинама …”
Рајс пише да га је примио командант града мајор Јоксим Гајић. Пошли су да разгледају Тврђаву, која је више знаменитост историје него средство одбране и заштите. Здања штаба, архиве, Војни музеј – све је у рушевинама. Зидови старог бедема, који су пре неколико векова одолевали јуришу Турака, срушени су ударом јаких топовских граната. У доњим деловима, дуж Саве и Дунава, војници спречавају прилаз аустријским мониторима. Ту је и један топ од 75 mm за одбрану од монитора, скривен у зеленилу.
Све ове зидине, цркву, напуштене куће, Аустро-Мађари руше само из беса. Они хоће да истребе цео српски народ, а не само његове војнике. Чак су и болнице, мада заштићене знаком Црвеног крста, биле бомбардоване четирп пута! Мучеништво Београда започето је првим данима рата.
