Горничево

– То није требало наглашавати. Ми смо тако и досад радили – вели мало увређен командант дивизиона.
– Сем ако они не мисле да истерамо топове на гребен, па да нас тамо разлупају за четврт часа – додаје капетан Милисав.
После кратког размишљања рећи ће командант:
– У питању је наш тактички наступ. Ја предлажем да ми сад одмах отворимо паљбу на њихове батерије, да би их пронашли и уништили. Тиме ћемо их ометати у дејству противу наше пешадије и, у исто време, привући ћемо њихову ватру на себе.
Предлог команданта је усвојен.
Командири су се разишли на своје осматрачнице. Командант и ја придружили смо се командиру друге батерије и отишли на његову осматрачницу.
Паљба је одмах отпочела. Али уместо да ми тучемо њихову артиљерију, непријатељске батерије пронађоше још одмах нашу трећу батерију, која је била на истакнутом месту, и сколише на њу.
Командант се окрете мени и поручнику Ђаји:
– Вас двојица имате за задатак да утврдите вероватан положај оне хаубице, која туче нашу трећу батерију!
Отишли смо до треће батерије. Око ње је простор био разривен. Наскоро пронађосмо место где је ударило цело разорно зрно, а није експлодирало. По правцу како је запарало земљу, затим по звуку са које стране допиру пуцњи, извели смо закључак да се та хаубица налази иза једног гребена, који је имао облик језика, на један и по километар позади села Горничева.
Командир друге батерије отворио је одмах страховиту ватру на ту страну, засипајући гранатама читаве просторе. После десетак минута, она хаубичка батерија ућута.
– Добро је – вели капетан Милисав. – Они су први престали.
Али не потраја дуго, а више наших глава зафијукаше гранате. По експлозијама смо оценили да се то јавља нова батерија тешког калибра. Нас пребаци, затим поче да шара лево и десно, и онда навали и она на трећу батерију, која се вероватно откривала блеском. Али наша трећа је и поред тог дејствовала.
– Ако, ако, нека ова тешка гађа нас, јер би иначе направила лом међу пешацима – вели командант. – Удри, Милисаве, тако ти бога, и навлачи ватру на нас.
Друга батерија као да је побеснела.
Сви знамо да је артиљеријска ватра мање опасна за нас, који смо повучени иза гребена, него за пешадију, која је на предњем нагибу, отворена. А терен је каменит. Ако не погину од граната, помлатиће их камење приликом експлозије.
– На непријатељску пешадију отвараћете ватру само ако приметите неки покрет наређивао је командант командирима батерије. Муницију не жалите.
Гребени иза којих је била непријатељска артиљерија пурњали су од дима. Наш одлучан наступ вероватно их је дражио. А морали су се бранити. Шрапнели су све чешће витлали над нашим главама. Настао је страховит артиљеријски двобој. За то време пешаци су били мирни. Међутим, паљба непријатељских батерија бивала је све живља. И, на ужас наш, све прецизнија. Гађали су нас фронтално, а и са бока. Нарочито су се окомили на несрећну трећу батерију, која се није видела од дима. Њен командир извештава писмено да је тучен унакрсном ватром, да су му људи изгинули и моли за дозволу да прекине паљбу и измести топове.
Командант се обрати мени:
– Пишите брзо: „Борба се развија у повољном смислу, како смо то ми јутрос утврдили. Цео дивизион има да се жртвује за спас пешадије. Ваш предлог да изместите батерију не одобравам. Попуну у људству послаћу вам. Наређујем: отворите још жешћу паљбу. Дејствоваћете док је и последњи топ исправан.“
Кроз огањ и грмљавину експлозија, севали су без предаха наши топови.
– Успели смо да привучемо сву ватру на себе – вели задовољно командант. – Пешадија може бити спокојна.
Од неког времена почели су да траже и осматрачницу друге батерије, на којој смо и ми. А видели су вероватно и ордонансе, који су непрестано долазили и одлазили. Једна тешка граната удари на десет метара од осматрачнице и обави нас облак дима. Камење је трештало и летело преко наших глава. Од потреса ваздуха стаде ми дах. Пред очима ми је све некако замагљено. Уши ми пиште.
Мало затим пребаци, а потом поче да рије око осматрачнице.
Један ордонанс улете задихан и предаде ми неку цедуљицу. Погледао сам. Вилице ми задрхташе.
„Овога тренутка погинули су на осматрачници командир треће батерије мајор Стаменковић и старији водник, поручник Миленковић. Молим за даље наређење.“
Извештај је потписао млађи водник потпоручник Стојадиновић.
Предао сам команданту да прочита. Усне су му биле скупљене, а између очију појави се дубока бора. Он уздахну. Онда се прибра и опорим гласом проговори:
– Напишите: „После погибије командира и старијег водника треће батерије, дужност командира вршиће млађи водник, резервни артиљеријски потпоручник, господин Добривоје Стојадиновић. Нека нови вршилац дужности командира гађа са истим елементима. Одржавати што јачи темпо ватре.“
Десеткована трећа батерија отпочела је истом жестином под командом младога потпоручника. Оволика упорност ове батерије изгледа да је поколебала непријатељске осматраче. Можда су веровали да је она паљба маскирана, а у ствари туче их нека друга батерија. Притајили су се за тренутак. Онда су пренели ватру на другу батерију. Само њу никако нису могли да пронађу. Правац још и погоде, али не могу да подесе даљину. Нарочито су биле активне две бочне непријатељске батерије које никако нисмо могли да осмотримо. На осматрачници је било доста нас, и сви смо се напрегли да оценимо одакле допире звук. Али услед грувања наших топова и трештања експлозија од њихових граната, губили смо оријентацију. Била је то права „бубњарска паљба“. Читави ројеви граната летели су изнад, и около нас. Све телефонске везе биле су прекинуте и наређења су носили ордонанси. Њихови осматрачи могли су да виде непрекидна кретања око наше осматрачнице. И паљба целокупне њихове артиљерије, која се налазила према нама, сручи се сад на нас.
– Господине пуковниче, ови ваши ордонанси и телефонисти открили су осматрачницу. Како би било да се склоните позади гребена? – рече командир друге батерије.
– То и јест наш циљ, да они гађају. Боље нас него пешаке.