Српска трилогија

По закону отпора

Зајапурена лица, обливена знојем, посматрао је Александар закрвављених очију ово витко тело седамнаестогодишње девојке.

Алал ти вера, тобџија

Чујемо како лете наша зрна, њихов фијук је све јаснији, људи несвесно увлаче главе у рамена и са страхом подижу очи.

На узораним и пустим њивама Мачве

Ми који гинемо не узбуђујемо се толико као они из позадине…

Крвав текући посао

Пуцњи су све чешћи. Кажу како је наређено да се непријатељ протера или заустави по сваку цену.

На картеч!

На оголелој равници угледах наш стрељачки строј како у нереду одступа. У нашим заклонима били су Аустријанци. А из оне шуме наступали су у масама.

Осматрачница на црквеном торњу

Са торња се видела непрегледна равница, јасно оивичене њиве, и непрегледна кукурузишта са ижђикалим стабљикама као шума каква.

Рат је буктао

Војници се притајили и нетремице гледају у хоризонт замагљен од димова шрапнелских. Иако су навикнути на овакве призоре, ипак је мучно стање ишчекивања.

Под окриљем крста

Прича се како није добро да погреб иде истим путем. А ми наиђосмо опет на ону несрећну Битву, где још леже мртви, надувени коњи и преврнута кола. Очајање обузима људе при помисли на понован прелаз.

Што ни у крвавом рату није тако обична ствар

Увукли смо главе у рамена, стисли песнице и зубе, очекујући да се догоди нешто страшно што ни у крвавоме рату није баш тако обична ствар.

Преко Саве

Кроз прозорче на штиту, према месечевој светлости, угледасмо тамну, искривљену силуету моста. Људи су дрхтали при помисли да су занавек одвојени од своје браће и другова.

Око једне пређице

Војници су покушавали да дигну коња. Али глава његова тресну о земљу као бачена клада и животиња је тужно гледала стакластим очима, док су јој ноздрве биле раширене, а слабине се тешко надимале.

На домаку погледа и слуха непријатеља

Војници, већ малаксали од несанице и замора, поседали поред топова, чупкају и гризу траву. Да ли од досаде или глади?

На падинама Цера

Заблисташе бајонети на сунцу као хиљаде малих сијалица, и цела маса као да се следи.

Наређено је устајање у један час по поноћи, а покрет је заказан за четири часа. Људи су се лено протезали и једва вукли уморне ноге. Ноћ је била мирна и пуна звезда. Тишину њену нарушавали су рзање коња и звекет ланаца… Исток се беласао када су послужиоци подизали шаторе, а возари натакли камуте коњима. Потом […]