И тако, после више од месец дана натезања, 20 јула 1917. године усвојена је Крфска декларација, а потписали су је Никола Пашић, у име српске владе, и Анте Трумбић, у име Југославенског одбора. Њен текст гласи, у целости:
“На конференцији чланова коалиционог и садањег кабинета Краљевине Србије и представника Југословенског одбора са седиштем у Лондону, који су до сада паралелно радили, а у присуству и уз сарадњу председника Народне скупштине, измењане су мисли о свим питањима, која су скопчана са будућим заједничким државним животом Срба, Хрвата и Словенаца.
Срећни смо, што и овом приликом можемо констатовати, да је међу члановима конференције и овога пута владала једнодушност у свима питањима будућег заједничког државног живота.
Пре свега, представници Срба, Хрвата и Словенаца понова и најодсудније наглашавају, да је овај наш троимени народ један исти по крви, по језику говорном и писаном, по осећајима свога јединства, по континуитету и целини територије, на којој неподвојено живи, и по заједничким животним интересима свога националног опстанка и свестраног развитка свога моралног и материјалног живота.
Идеја о његовом националном јединству никада се није гасила, ма да је сва моћ, умна и физичка, националног му непријатеља била управљена противу његовог јединства, његове слободе и националног опстанка. Био је подвојен у више држава, а у самој Аустро-Угарској издељен, не на три племенска имена него на једанаест покрајинских управа и тринаест законодавстава. Осећај његовог националног јединства и дух за слободом и независношћу одржавали су га у непрекидним вековним борбама, на истоку са Турцима, а на западу са Немцима и са Маџарима.
Бројно слабији и од источног и од западног непријатеља, он није могао сам обезбедити своје народно и државно јединство, своју слободу и своју независност, јер и на западу његовом владао је противу њега сурови принцип сила над правом.
Али је наш народ дочекао час, кад није више усамљен у својој борби. Борба коју је немачки милитаризам наметнуо Русији, Француској и Енглеској за одбрану њихове части и слободе, и слободе и независности малих држава, претворила се у борбу за слободу света, за победу права над силом. Сви народи, који љубе слободу и независност, удружили су се да се заједнички бране, да по цену свих жртава спасу цивилизацију и слободу, да створе нов међународни поредак, заснован на правди и слободи свакога народа да се сам опредељује и сам оснива свој државни и независни живот, те да се на тај начин заснује нов, миран и трајан период развитка и напретка човечанства, обезбеди свет за вечита времена од овакве катастрофе, што је проузрокова освајачка жеђ немачког империјализма.
Племенитој Француској, која је прокламовала принцип слободе народа, и слободоумној Енглеској, придружише се велика Америчка Република, и нова, слободна и демократска Русија, да у својим манифестима објаве победу слободе и демократије, као главни циљ рата, а начело слободног самоопредељења народа, као основни принцип новога међународног поретка.
Наш троимени народ, који је највише страдао од грубе силе и неправде, који је за своје право слободног самоопредељења поднео највеће жртве, прихватио је са одушевљењем тај узвишени принцип као главни циљ ове страшне борбе, у коју је гурнуло цео свет непоштовање права самоопредељења народа.
И ауторизовани представници Срба, Хрвата и Словенаца, констатујући да је једини и неодступни захтев нашега народа, захтев који он поставља на основу начела слободног самоопредељења народа, да буде потпуно ослобођен сваког туђинског ропства и уједињен у једној слободној, националној и независној држави, сложили су се, да та њихова заједничка држава буде заснована на овим модерним и демократским принципима:
1. Држава Срба, Хрвата и Словенаца, познатих и под именом Јужних Словена или Југословена, бит ће слободна, независна Краљевина с јединственом територијом и јединственим држављанством. Она ће бити уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевића, која је дала доказа, да се с идејама и осећајима не двоји од народа и да ставља народну слободу и вољу врх свега.
2. Држава ова зват ће се: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а владалац: Краљ Срба, Хрвата и Словенаца.
3. Она ће имати један државни грб, једну државну заставу и једну круну. Ови државни емблеми бит ће састављени из наших садашњих посебних емблема. Државна целина обележават ће се државним грбом и државном заставом.
Државна застава, као симбол јединства, истицат ће се на свима надлештвима Краљевине.
4. Посебне заставе, српска, хрватска и словеначка, равноправне су и могу се истицати и слободно употребљавати у свим приликама. И грбови посебни могу се исто тако употребљавати слободно у свима приликама.
5. Сва три народна имена: Срби, Хрвати и Словенци, потпуно су равноправна на целој територији Краљевине, и свако их може слободно употребљавати у свима приликама јавног живота и код свих власти.
6. Обе азбуке, ћирилица и латиница, такођер су потпуно равноправне и свако их слободно може употребљавати на целој територији Краљевине. Све државне и самоуправне власти дужне су и у праву употребљавати и једну и другу азбуку, саображавајући се у томе жељи грађана.
7. Све признате вероисповести вршит ће се слободно и јавно. Православна, Римокатоличка и Мухамеданска вероисповест, које су по броју следбеника најјаче у нашем народу, бит ће једнаке и равноправне према држави.
На основу ових принципа законодавац ће се старати, да се чува и одржава конфесионални мир, који одговара духу и прошлости целокупног нашег народа.
8. Календар треба што скорије изједначити.
9. Територија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца обухвата сву ону територију, на којој живи наш троимени народ у компактној и непрекидној маси, и она се без повреде животних интереса целине не би смела крњити.
Наш народ не тражи ништа туђе: он тражи само своје и жели, да се сав, као једна целина, ослободи и уједини. И зато он, свесно и одлучно, искључује свако делимично решење свога народног ослобођења и уједињења. Наш народ поставља као једну нераздвојну целину проблем свога ослобођења од Аустро-Угарске и његовог уједињења са Србијом и Црном Гором у једну државу.
По начелу слободног народног самоопредељења ни један део ове целине не може се правилно одвојити и присајединити другој којој држави без пристанка самога народа.
10. Јадранско Море, у интересу слободе и равноправности свих народа, бит ће слободно и отворено свима и свакоме.
11. Сви грађани (држављани) на целој територији једнаки су и равноправни према држави и пред законом.
12. Изборно право за избор народних посланика за Народно Представништво, као и изборно право за општине и друге управне јединице, једнако је и опште, и вршит ће се непосредним и тајним гласањем по општинама.
13. Устав, који ће после закључења мира донети Уставотворна Скупштина, изабрана на основи општег и једнаког, непосредног и тајног права гласа, бит ће основа целом државном животу, извор и утока свих власти и права, и по њему ће се уређивати целокупни државни живот.
14. Устав ће дати народу и могућност да развија своје посебне енергије у самоуправним јединицама, обележеним природним, социјалним и економским приликама.
Устав се има примити у целини, у Уставотворној Скупштини, бројно квалификованом већином.
И Устав и други закони, које буде донела Уставотворна Скупштина, ступају у живот када их Краљ санкционише.
Тако уједињени народ Срба, Хрвата и Словенаца састављао би државу, која би бројила око 12 милиона држављана. Она би била гарантија народне независности и свестраног народног културног напретка, јак бедем против германског надирања, неразлучни савезник свих оних културних народа и држава, које су истакле принцип права и слободе и принцип међународне правде, и достојан члан нове међународне заједнице.
Дано на Крфу, 7/20 јула 1917 године
Председник Југословенског Одбора: Др. Анте Трумбић
Председник Министарског Савета: Ник. П. Пашић
