Главни проузроковач Марион саветовао је своје једномишљенике да изјаве непослушност тој наредби тиме што ће одрећи да се потпишу на њој.
Њих тројица Хрвата официра: Пишкулић, Батон и Драгутин Грујић изјавили су одмах да неће потписати ту наредбу а у исто време међу осталим регрутским групама почело се протестовати да су преварени да су они овде доведени да не иду у војску ни да се боре, него да ће се шиљати на земљоделске радове.
У то време стигла је у Одесу и прва партија српских официра са Крфа, из којих је организован штаб 1. дивизије. Акта по овој ствари предата су дивизијару, који је позвао официре: Пишкулића, Ватона и Грујића да потпишу наредбу. Ови су нанова изјавили да се не слажу са њом и одрекли су послушност. После овога команда их је разрешила и послала натраг у плен, докле је Марион, који их је навео на ово остао у кору официрском, јер је наредбу потписао.
Марион је о свему овоме послао рапорт друштву »Крижанић« у Москву на адресу Геруца и Гарапића. Његови пак другови, који су враћени у плен, продужили су преписку са Марионом и у једном писму пребацили су му што их је наговорио, а он и даље остао да служи једној тако противној идеји…
Марион им је договорио у писму, које се налази данас у архиви ове команде. У том писму он им објашњава како је дошао у српску команду, не да послужи српској ствари, већ ради наше идеје »ја сам пљунуо на свој образ и положио заклетву Краљу Петру, али будите уверени, да овај мач што га пашем ја оштрим баш против њих – наших непријатеља«.
После ухваћеног писма Марион је враћен у плен, одакле је он са Геруцом продужио редовну преписку о садржини коју је Геруц редовно извештавао своје официрске агенте у овом корпусу. Да је постојала и даље ова агентурска веза… могу послужити као доказ и писмене изјаве групе незадовољника, које су уз реформе у корпусу тражиле да команда врати натраг из плена таквог официра, који је »пљунуо на свој образ«, али и даље »оштри свој мач« да га употреби противу Срба.
Други тип ових незадовољника потпоручник Драгутин Пичинић 9. марта 1917. године на рапорту код командира чете бр. 97… кад га је овај саветовао да поучава своју чету, изјавио је: »Једино је добро, које ја као водник мој вод поучити могу јест да свима кажем да бегају из овог корпуса… Најглавније ми је споменути да су мени Срби једнаки непријатељи и истога једнако мрзим као Немца«.
…А када је српска влада по предлогу команданта корпуса изашла на сусрет и саму суштину њиховог предлога (да иступе из корпуса) усвојила да не би дала могућности да се заједница српско-хрватском корпусу руши, они су се сасвим открили изјављујући да и после тога остају при своме да иступе из корпуса. То су, разуме се, учинили после поднетих рапорта Геруцу, Туми и Керенскоме.
О таквим рапортима сведочи писмо потпоручника Стјепана Супанца, који је писао за Петроград Туми под 12. мартом т.г. а које се налази у архиви ове команде. У том писму говори се како су Срби »гадни и покварени, да они управо и кад би хтели неби могли ништа добро учинити«…
Рапорт Иве Жајгера тако исто јавља Туми како Словенци противу Срба »иду дружно, види се јединство идеје и добра политичка школа. Они су (о)ставили у сваком пуку једног до два тек да се не заборави њихово име. Свега заједно биће више од 200«.
…Октобра прошле године Штирмер доби извешће из Одесе преко тајног агента Геруца о догађајима у корпусу. Тај извештај био је послат у копији са извесним пропустима у дејствујушћу армију генералу Врусилову под киме је стајао и српски корпус. Достављено му је наређење да ствар иследи и о резултату извести Штирмера. У истом је акту напоменуто да је о формирању 2. дивизије српске дознала Аустрија и Германија и да оне протестују, па према томе да се »обустави даље шиљање Југославена у 2. дивизију«.
Генерал Врусилов је послао у Одесу генерала Чистјакова да… потражи агента Штирмеровог, из чега изводим да је генерал Врусилов прозрео намеру Штирмера о растурању српског корпуса. После извесног трагања генерал Чистјаков нашао је агента Штирмеровог у лицу потпоручника Гашпара Пекле који је по наређењу штаба округа ухапшен али доцније по нечијој наредби пуштен и предложен корпусу да се поново прими.
…Више ешалона добровољачких, који су се у дубини Русије записали у српске добровољце и више месеци чекали на отправку у Одесу, када су стигли у Одесу – они су од станице до касарне постајали недобровољци и нису хтели да улазе у касарне, што је познато и војним властима…
III Привидни узроци незадовољства. Нема сумње да ови агенти са својим друговима не би ипак могли да успеју у својој агитацији код осталих, да су као узрок буњења у корпусу истакли ову своју аустрофилску мржњу франковачку противу Срба. Зато су они гледали да за своју цељ нађу неки објективнији разлог принципијелног значаја.
…Смутње под заштитом и потпором Штирмерових агената развијале су се на штету заједничке ствари и врбовали незадовољници, докле се није сабрало међу хрватским и словеначким официрима један број који је… створио у самоме корпусу малу организацију са систематски утврђеним програмом на њезином ширењу међу Хрватима и Словенцима. Пошто су знали да међу официрима Србима и Чесима не могу наћи потпоре, они су се чували… да и међу овима шире пропаганду за растројство корпуса.
Команда овог корпуса, и не помишљајући да је дореволуциона влада са својим министром Штирмером тајна потпора овој организацији, употребила је сва законита средства да стане на пут незадовољним елементима и ушавши у траг да је легло спољашњег покретача свој овој радњи у крилу руско-хрватског друштва »Крижанић« на челу кога су стајали Геруц, Гарапић, Коњичек и Тума, она је својим путем преставила ствар у Москви команданту војног округа… и српском посланику у Петрограду, тражећи да се друштво »Крижанић« забрани и Геруц и његови другови узму на одговор.
Но Штирмер као ни командант Московског округа нису по тој молби предузимали ништа, те је на тај начин ово друштво остало и даље средиште из кога су долазили овим незадовољницима упуства за даљи рад.
…А када је стари режим пао, Штирмеров полицијски тајни агент Геруц, оставши на улици, похитао је да потражи међу револуционарним организацијама себи место и да свој аустро-германски задатак подметне под заштиту… револуционих одбора… Он је успео да заинтересује одборе у Петрограду, Москви и Одеси у корист незадовољника и да у корпус, који припада савезничкој Србији, уведе мешање руских власти.
