име: Јован
презиме: Максимовић
име оца: Милован
место: Оглађеновац
општина: Ваљево
година рођења: 1890.
година смрти: 1979.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Максимовић М. Јован, земљорадник и редов (Оглађеновац, Ваљево, 25. I 1890 – Оглађеновац, 10. III 1979).
Његови преци досељени су у другој половини XVII века из Морачке нахије. Отац Милован и мајка Петрија, пољопривредници. Служио је у IX батерији III дивизиона Дринске дивизије.
У I балканском рату учествовао је у борбама на I положајима Рујно, Куманово, Прилеп, Бакарно гумно, Битољ, Лерин и Нагоричане. Током II балканског рата нарочито се истицао у борбама на Јежевом пољу, Кривој Паланци, Ретким буквама и Говедарнику. Током 1913. био је заробљен од Бугара али је успео да побегне из њиховог ропства. Током балканских ратова борио се као припадник III батерије III дивизиона II брдског пука
Као припадник IX пољске батерије III дивизиона Дринског артиљеријског пука био је учесник борби по Јадру и Рађевини у I светском рату и посебно се истакао на положају Побијен кад је, са својим наред- ником, топовском паљбом спречио повратак изгубљеног положаја. За овај подвиг одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. У тим борбама два пута је рањаван. Затим се борио у Колубарској бици, у околини Пећи закопавао је топове, у борбама на Кајмакчалану био је рањен на седам места, од чега се кратко лечио у Солуну и Француској. Укрцао се у Валони, а искрцао на Крфу. Са сво- јом батеријом, у саставу Дринске дивизије, борио се на Јелаку, Ровов- ској коси, Црној чуки, Браздастој коси и на Соколцу где је разбијена непријатељска челична капија.
Поред Карађорђеве звезде имао је: Златну медаљу за храброст, руски орден св. Ђорђа IV степна, Албанску споменицу и још нека признања.
После рата наставио је да се бави пољопривредом. У браку са Неранџом (рођ. Радивојевић) добио је синове: Крстивоја, Драгослава, Влајка, Здравка и Добривоја, те кћери: Стевку, Милеву и Зорку.
