име: Риста Пуша
презиме: Недељковић
име оца:
место: Врање
општина: Врање
година рођења: 1881.
година смрти: 1965.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Риста Недељковић, познатији као Пуша, рођен је 1. јула 1881. године. Умро је у Врању 1965. године, где је био настањен. У Врању је и сахрањен. Потиче из сиромашне радничке породице, а по занимању је био ужар.
Учествовао је у свим ратовима које је Србија водила од 1912. до 1918. године. Пошто је припадао првом пуку Моравске дивизије првог позива учествовао је у бици против Турака од Куманова до Битоља, да би се по завршетку турског рата 1913.године нашао у бици на Брегалници против Бугара. Био је десетар, каплар а рат је завршио као поднаредник. Карађорђеву звезду је стекао у једном од најбољих српских пукова „Књаз Милош Велики“ а то је био први пук Моравске дивизије првог позива. Риста је био готово све време рата под командом капетана I класе Милана Ђорђевића, а то је била друга чета првог батаљона наведеног пука. У том пуку је добио златни војнички Орден Карађорђеве звезде са мачевима за заслуге у борбама 1914-1915. године.
Риста се присећао како је добио највише одличје за храброст на бојном пољу. Говорио је да је у то време био десетар а да су његови војници били све прекаљени ратници који су пожртвовано и храбро извршавали све постављене ратне задатке. Том приликом су се убацили у непријатељску позадину и борбом хладним оружјем, прса у прса, уништили и заробили целу чету непријатељских војника и заробили њихове митраљезе. С истим пожртвовањем и подвизима Риста се борио и у другој непријатељској офанзиви када су Аустро-Угари кренули на Србију као и у оној последњој када су са леђа Србију мучки напали Бугари. Међутим, истицао је Риста да је ипак било најтеже преко Албаније, увек хвалећи Французе који су их дочекали на Јадранском приморју и превезли на острво спаса, на Крф.
На солунском фронту Риста је учествовао у свим бојевима од Кајмакчалана и Црне реке 1916. па до пробоја фронта и коначног ослобођења 1918. године. Као и сви остали сељаци који нису припадали активном саставу војске по завршетку рата је демобилисан и бавио се старим занатом. Био је један од најактивнијих чланова Удружења носилаца „Карађорђеве звезде са мачевима” официрског и војничког реда.
После поробљавања наше отаџбине 1941. године све време окупације Пуша је провео под бугарским ропством, поново се упознајући са њиховим карактером и зверствима. Под окупацијом доживљава нова страдања и малтретирања па је био физички врло исцрпљен. Нова окупаторска бугарска војска одмах после капитулације Југославије почела је исплаћивати пензијске принадлежности па и новчане награде по разним основама стеченим у бившој Југославији. Али услов за пријем тих давања био је да се уживалац писмено декларише као моравски Бугарин. За Ристу је овај услов био понижавајући, мада су га неки у нужди прихватали, он је то одлучно одбио.
