име: Матеја
презиме: Николић
име оца: Ст.
место: Карбово
општина: Неготин
година рођења: 1877.
година смрти: 1962.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Матеја је рођен 11. јула 1877. године у селу Карбову код Неготина у врло сиромашној породици. Четири разреда основне школе и четири разреда гимназије завршио је у Неготину. Како није имао материјалних могућности да се даље школује, запослен је у државној служби. Оженио се и стекао породицу. У браку са женом Милицом имао је десеторо деце. Пензионисан је 1926. године као срески начелник. Био је пешадијски потпуковник у резерви.
У рату против Турака 1912/13. учествовао је у биткама на Куманову и на Једрену.
У другом балканском рату против Бугара, учествовао је у брегалничкој бици.
И у првом светском рату учествује у свим биткама, од Цера, Дрине, Колубаре и свим другим одбранбеним биткама и бојевима, где су се налазили храбри Тимочани. Повлачи се преко Албаније до Крфа и Солуна. Учествује у кајмакчаланској бици, у двогодишњој рововској војни на солунском фронту и у пробоју тога фронта до коначне победе.
Храбри хајдук-Вељков земљак одушевљено се борио за слободу своје отаџбине. До завршетка рата.
Поступно је унапређиван од каплара до капетана I класе. Касније је добио чин мајора и, на крају, добио је максимални чин који један резервни официр може добити – чин потпуковника.
Матеја Николић је добио сва српска одличја за храброст на бојном пољу од сребрне медаље за храброст Милош Обилић до официрског ордена Карађорђеве звезде са мачевима.
Умро је 17. децембра 1962. године у Неготину.
