Алексић Ј. Светозар
Између нас и њих затегнута жица – крстила звана, и то је уплетено у жицу, завезано једно за друго, по две-три линије тако.
Стојановић Драгољуб
Док сам био у Солуну, виђао сам краља Петра, виђао сам и Александра – он није био симпатичан, али чика Пера је био омиљен међу војницима.
Миљковић Тихомир
Ми војници носили смо болесног војводу Путника. Уска стазица, узбрдица, са десне стране амбис. Ја баш носим са десне стране, поред амбиса.
Кузмић Ж. Данило
Често сањам да сам у рату. Увек сањам да се спремамо за јуриш и све некако не могу да стигнем.
Батинић М. Љубомир
Код куће дознам што Маџари тели мен д’обесу: била грешка.
Милановић Владимир
Кад сам први пут дошао у село на одсуство, видим по капијама црне барјаке, и мајке у црним марамама. То ми је било теже и од Албаније и од фронта.
Петровић Ж. Радојица
Неки војници, кад су чули да сам био у ропству, чуде се што сам дошао, кажу: боље роб него гроб. Ја им кажем: Слушајте, људи! То је глупа ствар, ничег бољег нема од слободе.
Александровић Ранко
Наиђемо на војника да је пао од глади, од болести. Удара се у груди и виче: “Леба…”
Николић М. Митар
Кад је лађа потонула, вртлог одвуче оне што су били ближе, подавило се много. Ја нисам знао да пливам, легао сам на даску и држим се…
Кујунџић Љубица
Дошло ми да заплачем због те песме. Не тугује тај рањеник због своје тешке ране, због неизвесности, због своје родбине о којој ништа не зна – тугује због своје отаџбине.
Пурић Драгиња
Неће, значи, непријатељ да се бори само против наше војске, хоће да уништи српски народ, хоће да га збрише с лица земље. Да не постоји више.
Рабасовић Ленка
Али, дрхтало се и од моје бомбе, од мог гласа. Шваба је моје име изговарао са страхом. Команда је слала потере, али се многе нису вратиле.
Јовановић Софија
Причала нам је „бака Софија” – како су је звала деца из комшилука – о великим, незаборавним данима своје младости, кад се све нудило отаџбини, а од ње се није тражило ништа, чак ни – незаборав.
Перуновић Милосава
Нико није слутио да ће ускоро за овом младом девојком бити организоване јаке потере и да ће бити обећана велика награда ономе ко је ухвати живу или је убије.
Спасић Марица
Без обзира на разлику у вери и народности нисам могла да их разумем: зар им туђинац може бити милији од људи чији им је језик заједнички и који живе на истом тлу?
Вукотић Василија
Виђала сам их и видала им ране. Колико сам могла. Још памтим згрчена лица, потамнела као олово.
Бјелајац Наталија
Потресла ме је сцена коју сам видела кад је болничка чета стигла на Косово Поље: војници полегли по земљи и љубе је.
Ивановић Јеврем
Кренусмо и ми у повлачење: нико не говори ни куда, ни зашто, ни шта ће с нама бити…
Рокс Антоан
Све што псују српски војници, псују и бугарски. И све то – истим језиком…
Драгичевић Радивоје
Оцу Крстомиру много жао, али не зато што му пет синова одоше у рат, него зато што је он стар и болешљив, па не може да крене с нама.
Гајовић Дојчило
На Крф стигосмо као костури. Као сенке. Од наше младости и снаге – ништа. Неке износе из лађе, ја некако идем, бауљам, не дам се.