Мишовић Тодор
Мој Мишо, мој пријатељу, одоше два живота за шест динара…
Тулимировић Драгомир
Нису се појавили ни на фронту, ни у логору, нити су дошли кући. Ето, тако су нестајали регрути. Тако су умирали моји вршњаци.
Ковачевић Сретен
Три ожиљка на телу и лицу, много ожиљака на души. Свака трагична слика коју сам видео, остављала је још по један ожиљак.
Караклић Симо
Тек сада је настала невоља: од Немаца бежимо, а од наше јединице се кријемо!
Ковачевић Драгутин
За нас, ђаке капларе, говорило се да смо најлепши цветови Србије који ће бити покошени на њеним ратним пољима.
Ђерић Ђуро
А у Београду ври, само се прича о атентату, ултиматуму, предстојећем рату. Певају се борбене песме; младићи и девојке воде коло на Теразијама и певају. Све, у ствари, мирише на рат.
Андрић Томо
Узеше ме у јуришни батаљон. Ја – срећан! Већу част, сигуран сам, нисам могао да доживим. Као да сам окрилатио.
Ђоковић Радојко
Био сам и на Мачковом камену и ту сам, не слутећи, доживео најдубљи бол: међу мртвим борцима препознао сам и свог брата Божидара.
Ђорђевић Војин
Добровољац Војин вам поручује – не штедите муницију.
Јовановић Темељко
Они људи што су онако тајанствено долазили у нашу кућу били су из комитских одреда који су крстарили по околним планинама.
Орландић Мило
Неке на обалу избаци јак ветар. Од њих смо сазнали да је то брод са доборовљцима из Америке. Биланс ове несреће био је стравичан: много их се утопило.
Димитријевић Трајко
Шапућем: полако поднаредниче Димитријевићу, стишај узбуђење прислони карабин чврсто уз раме, држи га на нишану, па кад промоли главу – опали.
Чогурић Радуле
Чим Црна Гора зарати, њени синови, ма где били, чак и у далекој Америци, најпречим путем хрле да у том рату учествују.
Анђелковић Драгомир
Осматрам и лепо видим како аустроугарски стрељачки строј напусти ледину на којој је лежао и крену према мојој чети.
Мец Морис
Нисам ни слутио да ћу са непуних осамнаест година постати добровољац у француској војсци. Још мање да ћу се наћи у обавештајном одсеку.
Милошевић Д. Милић
До највећег српског одликовања, Карађорђеве звезде с мачевима, дошао сам захваљујући више срећном случају него храбрости.
Ђуричић Младен
А пешаци – као на крилима, као олуја, тутњи и слама отпор непријатеља. Неизбројива армија храбрих – још чека витешка пера.
Јевтић Милорад
Рат је велико зло! – говорио је те вечери мој отац.
Беатовић Ђорђе
Ту ме је сустигла страшна вест да су моју мајку, за коју су установили да је била главни поузданик Народне одбране – јавно обесили, а оца и сестру осудили на вишегодишњу робију.
Панић Драгомир
Гинуло се. Није се могло друкчије. Враћали смо оно што нам је било отето. А били су нам отели отаџбину.
Јанџиковић Благоје
Из љутих бојева Благоје Јанџиковић носи шест одликовања и две Споменице које сведоче о освећеном Косову 1912. и верности отаџбини 1915. године.