име: Михаило
презиме: Пејатовић
име оца: С.
место: Бистрица, рођен у селу Расно
општина: Нова Варош
година рођења: 1895.
година смрти: 1972.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Михаило Пејатовић рођен је 25. 1. 1895. (у неким подацима стоји да је рођен 1888), у селу Расно код Пријепоља, а од 1900. па до смрти 1972. живео је у селу Бистрица код Нове Вароши. Завршио је четири разреда основне школе.
Као добровољац учествовао је у борбама против Турака 1912. за ослобођење тога краја. У јулу 1914. мобилисан је од Окружне војне команде Пријепоље, где је био на обуци од септембра исте године. Учествовао је у борбама за одбрану Пријепоља, Нове Вароши и Сјенице од аустроугарске војске. Упућен у Крушевац на даљу обуку и ту остао два месеца.
У новембру 1914. распоређен је у прву чету првог батаљона петог кадровског пука Дринске дивизије и био на фронту на Дрини и рејону Вишеграда.
После напада Бугарске на Србију (1915), Дринска дивизија је пребачена на тај фронт, па је учествовао у борбама на Кадибогазу, Кукавици, код Соко Бање, Књажевцу, па на Пустој реци, Гајтан планини и у једној од тих борби, на Мангартској чуки био заробљен од стране Бугара и одведен у сабирни логор у Белоградчик, одакле је 1916. побегао.
У августу 1916. ухваћен је и одведен у Ашах у Тиролу где је остао до септембра 1917. са Чедомиром Јанковићем из Причиновића код Шапца побегао је из логора, стигавши до Швајцарске. Преко Тулона и бродом „Св. Ана“ у децембру 1917. стигао је у Солун.
Учествовао је у више борби на Солунском фронту, као и у његовом пробоју у којем је учествовала и Дринска дивизија. За показану храброст додељена му је Карађорђева звезда са мачевима и Сребрна медаља „Милоша Обилића“.
Демобилисан је у марту 1920. у Загребу, вратио се својој кући и наставио мукотрпан сељачки живот. Био је политички ангажован, прво као члан Демократске партије, а од 1927. Земљорадничке странке све до другог светског рата. У априлу 1941. године, упркос његовим годинама и оштећеном здрављу, био је мобилисан. Био је на служби у Сарајеву, али у борбама није учествовао.
За време другог светског рата определио се за НОБ и једно време био борац у одреду, а потом истакнути припадник и активиста НОР-а. Признато му је учешће у НОБ-у у двоструком трајању од 1941. и одликован је ОЗН другог реда. На крају рата постао је члан КПЈ и то остао до смрти 1972. године.
