име: Душан
презиме: Радовановић
име оца: М.
место: Београд, рођен у Ужицу
општина: Београд
година рођења: 1887.
година смрти: 1964.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Душан је син коњичког официра, роћен је у Ужицу 1887. године. Пошто му је отац рано умро мајка се преселила с породицом у Алексинац. После завршеног шестог разреда гимназије, Душан је ступио у нижу школу Војне академије 1903. године са XXXVI класом питомаца. У чин поднаредника унапређен је 1905. године, а у чин потпоручника 1907, када постаје артиљеријски официр.
Учествовао је у балканским ратовима 1912. и 1913. године, као и у првом светском рату од 1914-1918. године. Са својом јединицом прешао је Албанију 1915. па је преко Крфа стигао на солунски фронт. Био је врло храбар и способан официр. Са својом хаубичком батеријом као капетан II и I класе учествовао је у многим биткама и стекао многа одликовања.
После рата 1919. до 1920. године, Душан је као мајор био командир II хаубичке батерије у Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Једно време са својом батеријом је боравио у Далмацији, код Солина, јер су у то време били затегнути односи са Италијом. Од 1920. године до 1922. мајор Душан је био на вишој школи Војне академије у Београду. Затим је командант дивизиона у Нишу, па у Калиновику код Сарајева када је постао потпуковник и поново је премештен у Београд. Године 1925. је у Карловцу завршио школу гађања, па је после тога службовао у Словенији. Када је постао пуковник завршио је у Мецу у Француској виши артиљеријски курс, а потом је био шеф одсека артиљеријске инспекције у Београду, а онда поново службује у Банату, да би после тога постао командант артиљеријског пука у Београду. Године 1935. положио је испит за бригадног ђенерала па је постао помоћник инспектора у Инспекцији артиљерије у Београду. У чин дивизијског ђенерала унапређен је 1. октобра 1940. године. Априлски рат 1941. године га је затекао на положају команданта противаеропланске одбране.
Поред редовних дужности Душан је обављао и следеће послове: био је професор балистике на Војној академији 1928-1929. године, помоћник команданта Артиљеријске школе гађања на вишим курсевима школе, командант курса за противаеропланску артиљерију био је 1930. године, а командант и наставник курса гађања ваздухопловних циљева био је све до 1932. године.
Поред Карађорђеве звезде са мачевима коју је добио у борби против аустроугарске војске 1915. године Душан је, поред осталих, носио и следећа висока одличја: француски Орден Легије части, чехословачки Орден Белог лава са мачевима, три ордена Белог орла с мачевима, један петог и два четвртог реда, Орден Југословенске круне другог, трећег и четвртог реда, Орден „Светог Саве“ и друге.
У априлском рату 1941. године Душан је заробљен од стране немачке војске у Сарајеву. У немачком заробљеништву био је до 1945. године и са групом ратних заробљеника вратио се у земљу. Пензионисан је у новембру 1945. као дивизијски ђенерал. Као пензионер радио је хонорарно: у Заводу за статистику НРС, у Савезном заводу за статистику и евиденцију, у Војно-историјском институту као хонорарни службеник и стручни сарадник, где је помогао на обради књиге „Први балкански рат 1912-1913. године“. У Војно-издавачком заводу „Војно дело“ радио је на историји против аеропланске одбране бивше Југословенске војске у рату од 6. до 18. априла 1941. године.
После двогодишњег боловања од тешке неизлечиве болести, Душан М. Радовановић је преминуо 27. априла 1964. године у Београду у 77. години.
