Радовановић М. Душан

Радовановић М. Душан
Радовановић М. Душан

 

 

име: Душан
презиме: Радовановић
име оца: М.
место: Београд, рођен у Ужицу
општина: Београд
година рођења: 1887.
година смрти: 1964.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Душан је син коњичког официра, роћен је у Ужицу 1887. године. Пошто му је отац рано умро мајка се преселила с породицом у Алексинац. После завршеног шестог разреда гимназије, Душан је ступио у нижу школу Војне академије 1903. године са XXXVI класом питомаца. У чин поднаредника унапређен је 1905. године, а у чин потпоручника 1907, када постаје артиљеријски официр.

Учествовао је у балканским ратовима 1912. и 1913. године, као и у првом светском рату од 1914-1918. године. Са својом јединицом прешао је Албанију 1915. па је преко Крфа стигао на солунски фронт. Био је врло храбар и способан официр. Са својом хаубичком батеријом као капетан II и I класе учествовао је у многим биткама и стекао многа одликовања.

После рата 1919. до 1920. године, Душан је као мајор био командир II хаубичке батерије у Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Једно време са својом батеријом је боравио у Далмацији, код Солина, јер су у то време били затегнути односи са Италијом. Од 1920. године до 1922. мајор Душан је био на вишој школи Војне академије у Београду. Затим је командант дивизиона у Нишу, па у Калиновику код Сарајева када је постао потпуковник и поново је премештен у Београд. Године 1925. је у Карловцу завршио школу гађања, па је после тога службовао у Словенији. Када је постао пуковник завршио је у Мецу у Француској виши артиљеријски курс, а потом је био шеф одсека артиљеријске инспекције у Београду, а онда поново службује у Банату, да би после тога постао командант артиљеријског пука у Београду. Године 1935. положио је испит за бригадног ђенерала па је постао помоћник инспектора у Инспекцији артиљерије у Београду. У чин дивизијског ђенерала унапређен је 1. октобра 1940. године. Априлски рат 1941. године га је затекао на положају команданта противаеропланске одбране.

Поред редовних дужности Душан је обављао и следеће послове: био је професор балистике на Војној академији 1928-1929. године, помоћник команданта Артиљеријске школе гађања на вишим курсевима школе, командант курса за противаеропланску артиљерију био је 1930. године, а командант и наставник курса гађања ваздухопловних циљева био је све до 1932. године.

Поред Карађорђеве звезде са мачевима коју је добио у борби против аустроугарске војске 1915. године Душан је, поред осталих, носио и следећа висока одличја: француски Орден Легије части, чехословачки Орден Белог лава са мачевима, три ордена Белог орла с мачевима, један петог и два четвртог реда, Орден Југословенске круне другог, трећег и четвртог реда, Орден „Светог Саве“ и друге.

У априлском рату 1941. године Душан је заробљен од стране немачке војске у Сарајеву. У немачком заробљеништву био је до 1945. године и са групом ратних заробљеника вратио се у земљу. Пензионисан је у новембру 1945. као дивизијски ђенерал. Као пензионер радио је хонорарно: у Заводу за статистику НРС, у Савезном заводу за статистику и евиденцију, у Војно-историјском институту као хонорарни службеник и стручни сарадник, где је помогао на обради књиге „Први балкански рат 1912-1913. године“. У Војно-издавачком заводу „Војно дело“ радио је на историји против аеропланске одбране бивше Југословенске војске у рату од 6. до 18. априла 1941. године.

После двогодишњег боловања од тешке неизлечиве болести, Душан М. Радовановић је преминуо 27. априла 1964. године у Београду у 77. години.

Слични чланци:

Булатовић Новица

Булатовић Новица

Они који су учествовали у борбама на Дрини, најбоље знају колико је то био тежак и крвав посао. Ето, јутрос је отишла једна патрола из друге чете. Два Пироћанца и један из села Тулара пребацили се чамцем на босанску обалу. И погинула сва тројица, ниједан се није вратио.

Прочитај више »
Цветковић Петар

Цветковић Петар

Код Турака је владао страх од наше коњице. Бојали су је се као од живе ватре. Тај страх је трајао још од битке на Куманову, када је наша коњица направила покољ међу пешацима.

Прочитај више »