име: Вељко
презиме: Рамадановић
име оца: Љубомир
место: Корбово
општина: Кладово
година рођења: 1874.
година смрти: 1943.
извор података: „Завичајна књига Тимочана и Крајинаца“ Јеврем Дамњановић Београд 2006.
СРПСКА БРАЈОВА АЗБУКА
Живот понекад има чудне обрте. Вељко Рамадановић рођен је у Корбову1874. године, а детињство је провео у Сиколу и Горњој Белој Реци, где је његов отац Љубомир био учитељ. Одатле је, са мајком и братом отишао у Београд, где је отац послат на издржавање казне због учешћа у Тимочкој буни. Мајка Катарина је шила по кућама да би зарадила за школовање деце.
Вељко је завршио нижу гимназију и запослио се у књижари браће Валожић .Они су га наговорили да оде у Праг и усаврши знања из књижевне струке. Meђутим, он уписује студије у Прашком заводу за слепе и са дипломом се враћа у Србију.
Министарство просвете Краљевине Србије дозвољава му да отвори прву школу за глувонему и слепу децу у Пожаревцу. Због несхватања значаја ове школе, она је после 4 године затворена, а Вељко Рамадановић је постао полицијски комесар у Топчидеру. Затим је постављен за начелника среза голубачког, потом пчињског и на крају до пензије за управника првог кварта у Скопљу.
Пензију је дочекао не бавећи се послом за који се школовао. Тек Први светски рат то ће му омогућити. Мобилисан у Тимочку дивизију 2. позива, по преласку Албаније, упућен је у Бизерту, где су биле стациониране резервне трупе српске војске. Међу рањеницима било је и ослепљених војника, па је Врховна команда дозволила Рамадановићу да отвори школу за слепе. Он је дао српску верзију Брајове азбуке, која ће се користити и после рата. Написао је и уџбеник. Школа је наишла на велико интересовање хуманитарних организација, које су је посећивале и високо оцениле њен рад. Такође и савезнички генерали су долазили да се увере у рехабилитацију тешких инвалида, који су научили да читају иако су слепи.
Влада Николе Пашића високо је ценила Рамадановићев рад, а по завршетку рата краљ Александар постао је покровитељ школе за слепе, која је наставила рад у Земуну. Све до Другог светског рата краљевска кућа се старала о школи за слепе. У њој је Рамадановић као управник отворио и штампарију и бавио се издаваштвом.
1941.године, чим је Земун припао НДХ, Рамадановић је морао да избегне у Београд. Ни ту није остављен на миру. Немачке окупационе власти су га ухапсиле и држале га 2 месеца у логору на Бањици. Здравље му је озбиљно нарушено и он је исцрпљен болешћу, умро 1943.године.
