Српски добровољачки покрет 1912-1918

Назив књиге: Српски добровољачки покрет 1912-1918
Аутор: Илија Петровић
Издавач: Илија Петровић
Година издавања:

Основни научни методолошки приступ српском добровољачком покрету може се свести на то да индуктивно-дескриптивна искуства из српских ослободилачких ратова 1912-1918. године морају бити трансформисана у дескриптивно-теоријске генерализације и законитости, које одговарају будућим условима и захтевима, при чему ти услови и захтеви морају бити примарни. То би морала бити наредна виша фаза истраживања добровољачког покрета у нас. То се, међутим, неће моћи достићи само индукцијом појединачних елемената и њиховом дескрипцијом, јер је та фаза углавном већ завршена или се већ приближава завршетку.

Петровићева студија, својим укупним садржајем и обимом, заједно с већином дела објављених у последњих неколико година, даје солидну историјску основу за прелазак у наредну вишу фазу, али се тај задатак, без научне методологије и дубљих научних истраживања мултидисциплинарног карактера, не може потпуније извршити.

Због свега што је довде речено, студија Илије Петровића заслужила је да се оцени и сматра врхунцем достигнућа у тој првој фази, али делимично и зачетком наредне, више фазе. Ту нову фазу, међутим, неће моћи реализовати појединци, без обзира на њихова знања и добру вољу, већ удружени истраживачки тимови или научне установе, историчари, војни стручњаци, социолози, правници, психолози, педагози и други.

На крају, могу срдачно да честитам и захвалим Илији Петровићу на његовом великом доприносу и готово опсесивној привржености истраживању српског добровољачког покрета, који поред до сада објављених десетак књига, овим новим најсадржајнијим и наобимнијим делом, на неки начин, заокружује целину свог укупног опуса и круну укупног рада. Сматрам да таквих ентузијаста и истраживача као што је Илија Петровић, у нас има врло мало.

Проф. др Ђорђе Станић

Слични чланци:

Кад су војске пролазиле

Било је, дакле, много више сељачких дневника из ових ратова, нарочито из великог рата, али они су за нас, за нашу историју и културу бесповратно изгубљени. Трагајући за остацима остатака ових дневника и мемоарских бележака по Доњој Јасеници, стекли смо уверење да су и они имали своју судбину, и да су често нестајали у околностима заиста невероватног нехата.

Прочитај више »

Србијицо душо горка

“Србијицо, душо горка” је последња, апсолутно последња књига коју су солунски ратници успели да испричају, одбранивши је од непостојања на ивици сопствених гробова. Кад ова књига изиђе из штампе, тешко да ће затећи у животу неког од својих причалаца.

Прочитај више »