У Светски рат полази као командант батаљона у II прекобројном пуку учествујући у бици на Церу, када је на Косанином врху рањен 6 августа 1914. године.

Учествујући у набројаним борбама контузован је од хаубичке гранате на положају „Костајник“.

На Космају 25. новембра 1914. год. при заузимању положаја Маловањ, тешко је рањен у врху десног плућног крила и повређени му нерви десне руке.

Пензионсиан 11. јуна 1917. године. Потом примљен у руску војску у чину пуковника.

Од 1916-1920 год. као потпуковник командовао батаљоном у XIV пешад. пуку. Учествовао у борбама на Солунском фронту и при пробоју овога фронта.

У 1916-1918 год. био је командир митраљеског оделења XXI пешадијског пука и шеф обавештајне секције Југословенске дивизије.

У рату Српско-турском 1912. год. командовао коњичким дивизионом Моравске дивизије II позива; учествовао у Битољској бици.

У светском рату учествује као командант батаљона у III пешад. пуку, учествујући у свим борбама које је тај пук водио.

У другој половини 1917. год. наименован је за команданта коњичког дивизиона и коњичког пука Краљеве Гарде.

Као командир митраљеског одељења IX пешад. пука ушао је у светски рат и водио борбе на Мачковом камену, где је био контузован.

10. јануара 1915. године прима команду Аде Циганлије у одбрани Београда. Потом води борбе на ади Циганлији септем. 1915. год.

Рањен 1913. године на положају „Побијен“ и контузован 19. октобра 1918. год, рањен на три места од шрапнела на положају „Рудна Глава“ код села Ружића.

По повратку из Француске као капетан II кл. био је командир у I коњич. пуку, a 1914-1918. год, као мајор командовао је 4. ескадроном 1. коњич. пука.

При прелазу српске војске у Срем он је држао положаје изнад Земуна док се и последњи српски војник повукао са леве обале Саве.

У борбама око Кајмакчалана где смо узимали, по цену великих жртава чуку по чуку, храбро је погинуо потпуковник Марковић као командант батаљона и ту на Кајмакчалану је сахрањен.

У 1916. години био је командант батаљона IX пешадијског пука II позива, потом, у 1917. години па до краја рата шеф обавештајне службе у штабу II армије.

Зрно дум-дум створило је велику рану, размрскана је плећка. Услед тога боловао је и лечио се по болницама годину дана.

У рату 1914. год. командовао батаљоном у I прекобројном пешад. пуку и са њим учествовао у Церској бици. У тој бици борећи се врло храбро тешко је рањен и од те ране постаоје ратни инвалид.

У рату 1914-1918. г. као ђенералштабни официр заузимао је важне положаје, који одговарају његовој струци. Тако је био начелник ђенералштаба Дринске дивиз. II и I позива.

Мада рањен остао је у строју и у крвавој бици код с. Марковца држао се веома упорно док су крила била попустила и он опкољен и заробљен.

У време транспортовања Српске војске, са Крфа на Солунски фронт постављен је за члана комисије за искрцавање у Микри, потом 1916. и 1917. године опет је командир хаубичке батерије.