Станковић Ј. Александар
У Светски рат полази као командант батаљона у II прекобројном пуку учествујући у бици на Церу, када је на Косанином врху рањен 6 августа 1914. године.
Динић Д. Богољуб
Учествујући у набројаним борбама контузован је од хаубичке гранате на положају „Костајник“.
Милошевић Ж. Владимир
На Космају 25. новембра 1914. год. при заузимању положаја Маловањ, тешко је рањен у врху десног плућног крила и повређени му нерви десне руке.
Гојковић И. Војислав
Пензионсиан 11. јуна 1917. године. Потом примљен у руску војску у чину пуковника.
Митровић С. Димитрије
Од 1916-1920 год. као потпуковник командовао батаљоном у XIV пешад. пуку. Учествовао у борбама на Солунском фронту и при пробоју овога фронта.
Урошевић Т. Душан
У 1916-1918 год. био је командир митраљеског оделења XXI пешадијског пука и шеф обавештајне секције Југословенске дивизије.
Докић Л. Иван
У рату Српско-турском 1912. год. командовао коњичким дивизионом Моравске дивизије II позива; учествовао у Битољској бици.
Силви Ј. Карло
У светском рату учествује као командант батаљона у III пешад. пуку, учествујући у свим борбама које је тај пук водио.
Вуковић Т. Милан
У другој половини 1917. год. наименован је за команданта коњичког дивизиона и коњичког пука Краљеве Гарде.
Дамјановић Н. Милан
Као командир митраљеског одељења IX пешад. пука ушао је у светски рат и водио борбе на Мачковом камену, где је био контузован.
Радојевић Ј. Милан
10. јануара 1915. године прима команду Аде Циганлије у одбрани Београда. Потом води борбе на ади Циганлији септем. 1915. год.
Лазаревић Л. Милорад
Рањен 1913. године на положају „Побијен“ и контузован 19. октобра 1918. год, рањен на три места од шрапнела на положају „Рудна Глава“ код села Ружића.
Жујовић Ђ. Михаило
По повратку из Француске као капетан II кл. био је командир у I коњич. пуку, a 1914-1918. год, као мајор командовао је 4. ескадроном 1. коњич. пука.
Урошевић К. Светолик
При прелазу српске војске у Срем он је држао положаје изнад Земуна док се и последњи српски војник повукао са леве обале Саве.
Марковић Д. Драгутин
У борбама око Кајмакчалана где смо узимали, по цену великих жртава чуку по чуку, храбро је погинуо потпуковник Марковић као командант батаљона и ту на Кајмакчалану је сахрањен.
Лукић П. Миливоје
У 1916. години био је командант батаљона IX пешадијског пука II позива, потом, у 1917. години па до краја рата шеф обавештајне службе у штабу II армије.
Ђерић Л. Данило
Зрно дум-дум створило је велику рану, размрскана је плећка. Услед тога боловао је и лечио се по болницама годину дана.
Јуришић Е. Павле
У рату 1914. год. командовао батаљоном у I прекобројном пешад. пуку и са њим учествовао у Церској бици. У тој бици борећи се врло храбро тешко је рањен и од те ране постаоје ратни инвалид.
Завађил Б. Милан
У рату 1914-1918. г. као ђенералштабни официр заузимао је важне положаје, који одговарају његовој струци. Тако је био начелник ђенералштаба Дринске дивиз. II и I позива.
Милосављевић Ј. Чедомир
Мада рањен остао је у строју и у крвавој бици код с. Марковца држао се веома упорно док су крила била попустила и он опкољен и заробљен.
Живковић М. Тодор
У време транспортовања Српске војске, са Крфа на Солунски фронт постављен је за члана комисије за искрцавање у Микри, потом 1916. и 1917. године опет је командир хаубичке батерије.