Био је редов 2 чете 1 батаљона XI пешадијског пука “Карађорђе” Шумадијске дивизије.

У рат за Србију отишао је пребегом-дезертирајући из служења редовног војног рока у АУ војсци и укључио се у (вероватно) добровољачки одред Војводе Вука.

Међутим, како је почео рат, са својим сународницима се пријавио као добровољац и вратио натраг да брани сада своју државу – Краљевину Србију.

Као припадник чувеног Гводеног пука, учествовао у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Током пробоја Солунског фронта, имао је чин потпоручника у другом прекобројном пуку.

Димитрије Мита Николић је био чиновник економске струке и радио је при Врховној команди српске војске.

Јунак са ове фотографије Иво Јоков Радуловић спада у ред најпознатијих ратника из Комана свих времена.

Са Солуна је са командантом Првог прекобројног пука Миланом Прибићевићем отишао за Америку, да уз гусле Косово и Обилића загрева срца наших земљака исељеника да похитају у помоћ својој браћи у Солуну.

У селу Штаве код Куршумлије живи стари витез Радоје Ђекић, борац Гвозденог пука.

Штефан је Словенац, а био је добровољац у српској војсци. Да се храбро борио за ослобођење и уједињење наших народа сведочи Карађорђева звезда са мачевима.

Своја војна признања Милош Рашовић је стекао у Шестом пуку Дринске дивизије. У том пуку је добио чин поручника, Карађорђеву звезду са мачевима и друга одличја.

Друже и Јуначе! Показао си чији си, ко си, и одакле си. Јунак старих витезова, који се борише за Крст часни и српско име од Косова и пре Косова.

Оставио је Радоје своју супругу и своју мезимицу Милојку и по трећи пут у непуне две године ступио у трећи рат. На Солунском фронту Радоје је погинуо.

Ево га ликом један од оних јунака, који и оваковом јуначком покољењу, какво јесте наше, чини праву част. Још пре рата он је већ био познат као јунак од мегдана.

Није било пука у коме није било по неколико официра учитеља и обично су то били они, које су сматрали за најбоље и најсигурније.

Овај неустрашиви јунак славно је пао на Западном кршу Кајмакчaланских положаја те крваве и славне 1916. године за историју српског народа.

Познат као јунак, а оцењен од старешина као врло способан официр он већ у почетку рата и као резервни официр добија под команду батаљон Вардараца а којим се нарочито одликовао на Ковиони.

Пошао је у рат као потпоручник и добијао је чин за чином, одликовање за одликовањем и био је међу онима, који својим делом светле покољењима.

Одликован је са четири Карађорђеве звезде, две са мачевима и две без мачева, две Бела орла, са и без мачева, медаља за храброст, орденима Светог Саве 2. и 3. степена и звездама савезничких војски.

Најбољи падају, а он је пет година као најбољи пркосио својим широким плећима и својом наизмерном љубави према роду и Домовини, пркосио гранатама и Турака и Бугара и Аустро-Мађара и Германа.

Одликовао се свугде где се појавио, а особито као командант Вардарског одсека при нашем одступању 1915. и приликом офанзиве 1916.

Резервни поднаредник Милан Стојановић из другог митраљеског одељења првог пука један је од оних дивних наших сељака на којима лежи тежина али и успеси рата.