Велики Краљ је загрлио храброг витеза и пољубио га два пута у чело. Храбар и неустрашив, капетан Урошевић је украсио своје груди многобројним ратним одликовањима.

1914 – 1915. године био је командир митраљеске чете, оборио је непријатељски авион и за испољену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу одликован је орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

Нежан, добар друг, био је исто тако велики јунак. У борбу је ушао, као и сви његови класни другови, са искреним патриотизмом.

17. септембра 1915. године приликом првог немачког бомбардовања Крагујевца из ваздуха хаубицом од 155 мм оборио је немачки авион.

Драгомир Илић је учествовао у свим ратовима од 1912 – 1918. године. Произведен је за потпоручника 1903, капетана II класе 1912, мајора 1915. и пуковника 1924. године.

У окршајима се херојски држао, али није имао среће да се врати са победничким трупама у своје царско Скопље.

Одликован је свим орденима првога реда Краљевине Србије и Југославије. Сви ови ордени су са лентом.

У потпоручника је произведен 1905, у капетана II класе 1912, у мајора 1915, у пуковника 1924, у бригадног ђенерала 1929. и у дивизијског ђенерала 1934. године.

У најтежим и најопаснијим тренуцима борбе претходио је личним примером својим војницима, због чега је стекао њихово поверење и љубав, те га никада нису напустили.

Аврам је био командант Другог моравског прекобројног пука, руковалац архиве укинутих команди Врховне команде, командант батаљона Дунавског пешадијског пука трећег позива…

У балканском рату 1912. и 1913. године као и у првом светском рату 1914 – 1918. године истакао се својим четовањем у непријатељској позадини.

Илија је произведен за пешадијског потпоручника 1901. године, унапређен је за капетана II класе 1901., за мајора 1913., за пуковника 1920., и за бригадног ђенерала 1928. године.

Десан је био пешадијски бригадни ђенерал. Учествовао је у свим ратовима од 1912 – 1918 године.

Произведен је за пешадијског потпоручника 1912. године, за капетана II класе 1915, за мајора 1920, и за пуковника 1929. године.

У рату 1912-1913., Ивковић је био командант VI прекобројног пука, а од 1914 – 1918. командант VII пука трећег позива народне војске, командант Друге бригаде резервних трупа и судија Крфског војног суда.

Учествовао је у свим ратовима од 1912 – 1918. године. Добио је Карађорђеву звезда са мачевима четвртог реда и Белог орла са мачевима петог реда.

У рату Драгутин је био командир XV пешадијског пука, командир чете VIII пешадијског пука другог позива, командант батаљона у томе пуку, командант Видојевачког здруженог одреда…

Лука је противу краљеве воље прешао Албанију са српском војском и с Крфа отишао у Русију где је добио чин руског ђенерала.

У Српској добровољачкој дивизији у Одеси и у бојевима на Добруџи био је командир чете, командир чете у Пешадијској официрској школи, командант батаљона.

Милан је био дивизијски ђенерал у пензији и резерви. Учествовао је у свим ратовима од 1912 – 1918. године.

Деспот је учествовао у свим ратовима од 1912 – 1918. године. За заслуге у рату и миру Деспот је одликова два пута Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда .