Био је поднаредник у другом пешадијском пуку Моравске дивизије. Учествовао је у ратовима од 1912-1918. године.

Шумадинци се нису олако одлучивали да једном новајлији доделе и чин официра и највиши орден.

Томо је према месту рођења био српски добровољац. Како је доспео у српску војску нема података.

Стојмен је по свом физичком изгледу више личио на Танаска Рајића него на једног кафеџију из Лебана код Лексовца.

Ратовао је у једном од најбољих пукова српске војске у трећем пешадијском пуку Моравске дивизије првог позива.

Био је добар човек и угледан грађанин а као носилац највишег ордена био је поштован од својих сељана међу којима су били многи његови ратни другови.

Нема података које године је рођен, али према фотографији његових одличја тачно се може установити у којим ратовима је учествовао и која је одличја добио.

Милутин је на својим „грудима понео сва ратна српска одличја осим „Белог орла с мачевима“ који се могао доделити само официру.

Велимир Ј. Вељовић у списку који је објављен у књизи Милана Шантића „Витези слободе“, је био погрешно уписан као Вељковић.

Новица је погинуо при ослобођењу Ниша у октобру 1918. године као командир чете.

Нема података у ком пуку се Јосиф налазио у току седмогодишњег ратовања али по години и месту рођења вероватно је припадао Моравској дивизији првог позива.

За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Батрић је одликован Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

Учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године. Био је резервни пешадијски поднаредник у дванаестом прекобројном пуку Шумадијске дивизије.

Нема података како је Раде доспео у добровољце – преко Русије, преко Дрине или из Америке. Располажемо само податком да је храбро погинуо 1916. године у бици на Кајмакчалану.

Лука је један од ратника који је на својим раменима носио еполете капетана прве класе без икакве војне школе, заслужене у рату на врху свога бајонета.

У јесен 1915. јединица капетана Гмизовића запоседа Вршку Чуку. Ту је капетан Гмизовић тешко рањен и после неколико дана од те ране је умро а сахрањен је у Зајечару.

Радојица је учествовао у свим ратовима од 1912. до 1918. године, у којима је стекао је официрски чин, многобројна одличја и Карађорђеву звезде са мачевима.

Милан је учесник балканских ратова, а за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу у рату 1914-1915, одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

Са 27 година отишао је најпре у балканске ратове а затим у Први светски рат. Био је артиљерац у чувеном другом Топличком гвозденом пуку.

Био је поднаредник Тимочке дивизије другог позива а за осведочено личну храброст и пожртвовање на бојном пољу одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

За време рата 1914-1915. године био је командир митраљеске чете у Другом и у Седмом пешадијском пуку.