Балкански рат је започео као млади потпоручник јер је те исте године његова класа завршила школовање.

Јакша није био професионални војник али је показао професионално знање војничке вештине.

У жестоким бојевима на Кајмакчалану Дунавска дивизија је остала још без једног командира чете, јер је Рајко храбро предводећи своју чету погинуо 14. августа 1916. године.

Нема података да ли је Милан Савић Карађорђеву звезду стекао у бојевима на Добруџи и Кокарџи или на Солунском фронту.

Био је официр аустро-угарске војске и када му се прилика указала пребегао је Русима и из „плена“ се пријавио у Прву српску добровољачку дивизију која је формирана у Одеси.

После анексије Босне и Херцеговине пријавио се у добровољце и обучавао се у одреду Војводе Танкосића.

Рањен је 18. августа 1914. године на положају Бастолу, Солдатовићеви гајеви кроз прса али од те ране није имао тежих последица.

Божидар је као раније одслужени војник учествовао у свим ратовима од 1912. до 1918. године.

Први светски рат је провео у Првој чети IV пука Дринске дивизије. Рањен је 11 пута: у лево раме, у леву руку, у груди.

Према досада прикупљеним подацима Лазар Милановић је најмлађи носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

На споменику у селу Рајцу стоји да је погинуо 1915. године на Космају а у књизи умрлих да је погинуо на Торлаку 15. септембра 1915. године.

За ратне заслуге, за испољену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Данило је одликован Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

У јануару 1918. године Душан се враћа на солунски фронт и учествује у пробоју као командир јуришне чете, када је одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.

У ратовима од 1912. до1918. године више пута је рањаван.

Ђуро је ратни добровољац. Због сиромашног стања био је принуђен да као младић крене у свет да би зарадио најосновније за живот, тако да је радио по многим рудницима у Аустро-Угарској.

У војсци је остао све до 1918. године у сталном покрету, у сталним биткама до коначног ослобођења и уједињења.

За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу, Миљко је као наредник одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

Да би ступио у битку као добровољац, дошао је из Америке где је био на раду.

За ратне заслуге, за храброст и пожртвовање на бојном пољу и за мирнодопске заслуге Андрија је носио читав низ одличја.

Својим храбрим држањем и смишљеном организацијом положаја за одбрану испод Горњичевске косе, са које су нас Бугари потисли, успешно је задржавао огорчене бугарске нападе где су нападали као осице.

За време окупације Бугари су му злостављали оца због његова рада на националном пољу а мати му је била пуштена из затвора на интервенцију неког бугарског лекара.