
Ристић В. Милан
У нападу се посебно истакао Милан Ристић који је својом храброшћу и сналажљивошћу први јуришао и сам заробио највећи број непријатељских војника.
Почетна » Личности » Учесници ратова » Page 27
У нападу се посебно истакао Милан Ристић који је својом храброшћу и сналажљивошћу први јуришао и сам заробио највећи број непријатељских војника.
У ратовима 1912-1918. био је у Моравској бригади, 19. пешадијском пуку „Војвода Путник“ и Другом моравском прекобројном пуку.
У току свог живота бавио се стручним радом сарађујући у часопису „Ратник“ с прилозима из области ратних вештина.
Учествовао у свим ратовима 1912 до 1918. као помоћник и начелник штабова одреда, дивизија и Прве армије приликом пробоја Солунског фронта.
За време ратова као врло спреман и савестан генералштабни официр заузимао је важне положаје већином у Врховној команди.
На Чеганима се гушао са Бугарима, а на коти 1212 и с Немцима. Кроз окршаје га је пратила и срећа, јер је увек пролазио без рана.
Неустрашив официр, командир за углед, са јединственим моралом, омиљен код људи, повео је своју чету и отворио капију наше отаџбине.
У ратовима је био командир 3. ескадрона 2. коњичког пука „Цара Душана“ и првог ескадрона Првог коњичког пука „Обилића“.
У ратовима од 1912. до 1918. године био је на командним положајима, а у чин бригадног генерала унапређен је 1. децембра 1925. године.
Као члан организације “Уједињење или смрт“ уклоњен је тада са Двора и послат на Солунски фронт где је, у чину потпуковника, командовао батаљоном Срба – добровољаца.
Према казивању старијих људи из Доброг Дола Михаило Јакшић је био истакнути четовођа у топличком устанку и командовао је са 120 комита.
За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Вукман је одликован Карађорђевом звездом са мачевима.
У Првом светском рату тешко је рањен и изгубио је леву руку до рамена у оном чувеном боју на Грунишком вису.
Његово је име добро познато свим четницима, јер је био њихов први организатор и васпитач.
Своје ратовање Светислав је завршио на Караванкама гонећи непријатеља из домовине од Солунског фронта до Марибора и Цеља.
Илија Илић звани „Други Обилић“ спада у ред најистакнутијих српских ратника са села.
Његов рад у авијацији приликом септембарске офанзиве нарочито је крунисан одржавањем веза између наших јединица које су наступале и гониле непријатеља.
Војници су свога Марка волели и веома храбро и са пуно поуздања и сигурности лудо јуришали за њим.
Војвода Мишић је ове јунаке похвалио пред стројем пука, а Матеју одликовао Карађорђевом звездом са мачевима и унапредио га у чин поднаредника.
По објављивању рата Турцима 1912. године бори се код Куманова и у војсци остаје све време рата од 1912. до 1918. године.
За личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Милош је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и многим другим одличјима за храброст не само Србије, него и Русије и Румуније.